Beograd: Obeležena stogodišnjica osnivanja prvog udruženja golubara
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
30. oktobar 2010.
Beograd/ Srbija
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i počasni predsednik Organizacionog odbora Udruženja beogradskih golubara prisustvovao je danas u Starom dvoru obeležavanju stogodišnjice nastanka prvog udruženja golubara. Brojnim zvanicama predstavljena je monografija „Lepota letenja – vek beogradskog golubarstva”, štampana povodom ovog značajnog jubileja.Gradonačelnik je istakao da je njegov prvi kontakt s golubarima bio preko Dušana Ivkovića, koji mu je pokazao staru fotografiju s predratnog sastanka, na kojoj se moglo videti kako golubarstvo kod nas ima dugu tradiciju i kako su se njime bavili ljudi od ugleda, te da je prilikom zvanične registracije, udruženju punu podršku dao tadašnji upravnik Grada Beograda.– U monografiji, koja je pred vama, podelio sam iskustvo jednog svog prijatelja, čiji je otac jedan od najstarijih golubara u gradu. Golubove je držao na placu čoveka koji je želeo da ga proda, te je došao u situaciju da ne zna šta će sa njima. Nekoliko meseci je živeo sa brigom, omršaveo je i počeo da propada, te je porodica rešila da proda dva stana i kupi kuću malo dalje od centra grada. Tamo su napravili sve što je neophodno za bavljenje golubarstvom. To je primer kako ljubav prema golubovima jeste ogromna i postaje sastavni deo života čoveka – kazao je Đilas, podsećajući da je i sam imao iskustvo vezivanja za jednu pticu, mladu golubicu koja je mesecima boravila u njegovom kabinetu, pre nego što je stasala za let. Golubarsko društvo osnovano je 1905. godine u kafani Miće Miljkovića kod igrališta iznad Tašmajdana, a pet godina kasnije i zvanično je registrovano. Rad udruženja prekidan je samo za vreme ratova, a zvanično je obnovljen 1951. godine, tako da danas broji više od deset hiljada članova. Srpski visokoletač zvanično je verifikovan u Evropi i zaveden je pod brojem 864. Profesor Rastko Premović naglasio je da je monografija po mnogo čemu specifična, najpre zbog toga što se dugo čekalo na nju, a zatim i po tome što je plod ogromnom napora brojnih ljudi. Zasnovana je na izjavama stotine i stotine odgajivača golubova širom Srbije. – Golub u današnjeg izgledu postoji više od pet hiljada godina. Njegovoj čarobnoj moći nisu mogli da odole, prema legendama, bogovi, ali ni faraoni, kraljevi, doktori nauka, pa ni svetla imena naše istorije Nikola Tesla i princ Đorđe Karađorđević. Golub je simbol ljubavi, mira i slobode, a njegovo šarenilo perja i vragolasta igra u letu vekovima su očaravali čoveka – kazao je Premović.Prema zapisima starog beogradskog golubara i kasacionog sudije Đoke Đorđevića, ilirski golub se posle pada Rimskog carstva i najezde Huna i Slovena u najvećem broju zadržao u Beogradu. Prateći istoriju Beograda, on ga nalazi još 878. godine pod imenom „beogradski golub”. Udruženje beogradskih golubara uručilo je brojne povelje i zahvalnice svima onima koji su dali svoj doprinos u ovoj oblasti, između ostalih, i gradonačelniku, koji je na poklon dobio i sliku.
Izvor
[uredi]- „Београд: Обележена стогодишњица оснивања првог удружења голубара” Град Београд, 30. октобар 2010. (srpski)