Pređi na sadržaj

Beograd: Željko Ožegović prisustvovao svečanosti povodom usvajanja Dunavske strategije u Golupcu

Izvor: Викиновости


13. decembar 2010.
Beograd/ Srbija

Član Gradskog veća Željko Ožegović prisustvovao je danas u Golupcu svečanom obeležavanju usvajanja Dunavske strategije Evropske unije. Budući da je Republika Srbija, kao podunavska zemlja, aktivno učestvovala u pripremi ovog makroregionalnog dokumenta, u Golupcu je svim zainteresovanim stranama predstavljen tekst strategije, koja će uticati na dalji ekonomski razvoj Srbije i njen put ka Evropskoj uniji.– Evropska komisija je usvojila ovu strategiju 9. decembra i uputila je Evropskom parlamentu, koji bi trebalo da je usvoji iduće godine. Usvajanje Dunavske strategije otvara novu stranicu u odnosima podunavskih zemalja i nove ekonomske, saobraćajne, ekološke i kulturne perspektive za Beograd i Srbiju. Strategija sadrži i akcioni plan, gde su definisane oblasti koje će se razvijati i unapređivati u okviru strategije, a jedna od njih je i zaštita životne sredine. Upravo ovo je od velikog značaja za Beograd, jer smo postigli da se on u akcionom planu navodi kao grad u kojem treba rešiti pitanje prečišćavanja otpadnih voda. Beograd očekuje pomoć Evropske unije u rešavanju ovog problema i izgradnji interceptora i pogona za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu – rekao je Ožegović.On je istakao da je ovo ogromna investicija, vredna 200 miliona evra, i pomoć Evropske unije bila bi od izuzetnog značaja. Na ovaj način bi se rešio problem 70 odsto otpadnih voda u Beogradu.Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer i Natali Veršelde iz Generalnog direktorata za regionalnu politiku u Evropskoj komisiji, koji su prisustvovali svečanosti, potvrdili su da je Evropa svesna problema koji Beograd ima sa otpadnim vodama i najavili da će ga zajednički rešavati.Dunavska strategija se odnosi na države dunavskog sliva i njihove neposredne susede – Nemačku, Austriju, Slovačku, Češku, Mađarsku, Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Moldaviju i Ukrajinu.

Izvor

[uredi]