Beograd: Drvored u Bulevaru kralja Aleksandra treba obnoviti zbog opasnosti po građane i imovinu
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
25. januar 2010.
Beograd/ Srbija
Na zahtev JKP „Zelenilo – Beograd”, Šumarski fakultet je uradio dve studije o stanju drvoreda u Bulevaru kralja Aleksandra. Rezultati studija, koje su rađene još 2005. i 2008. godine, istovetni su kada je u pitanju perspektiva stabala i potvrđuju činjenicu da je ovaj drvored zbog starosti najosetljiviji u gradu i da ga zbog bolesti i opasnosti po građane i imovinu treba obnoviti.
– U drvoredu koji se nalazi u Bulevaru kralja Aleksandra od 1995. do 1997. napravljeni su veliki preseci na krošnjama koji ne mogu da zarastu i zahvatila ih je centralna trulež. Ostao je samo jedan deo koji je zdrav, a na njega se nastavljaju grane dužine po sedam i više metara, prečnika od 10 do 15 centimetara. Ta stabla predstavljaju potencijalnu opasnost za bezbednost građana. U protekle dve godine već su posečene grane na potezu do Đerma, ali je to samo privremena mera jer bi zbog truleži ova stabla trebalo vrlo brzo da se uklone i zamene novim – kaže profesor Čedomir Marković, autor studije koja je urađena još 2008. godine.
Prema njegovim rečima, ovaj potez od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace ima oko 400 stabala i oko 70 odsto je do te mere zahvaćeno truležom da bi za nekih sedam do deset godina trebalo da se zamene. Detaljno je pregledano svako stablo, svaka krošnja, na svakom stablu je evidentirana trulež, a najveći deo je do te mere oštećen da mu nema spasa.
Dražen Tica, direktor sektora održavanja u JKP „Zelenilo – Beograd”, kaže da je projektom CIP-a u Bulevaru kralja Aleksandra predviđena potpuna rekonstrukcija ove saobraćajnice tako da i ostali komunalci svojim instalacijama ulaze u zonu korenovog sistema, i na taj način ga zasecaju.
– Kada se radi kompletna rekonstrukcija, potrebno je da se uradi i kompletna rekonstrukcija drvoreda na tom delu ulice – tvrdi Tica i dodaje da bi se, bez obzira na rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, životni ciklus ovog drvoreda završio za najviše deset godina i morao bi se seći. Možda ne odjednom, ali sukcesivno svakako.
Sadnja novih stabala radiće se u saradnji sa Šumarskim fakultetom i Republičkim šumarskim institutom. Namera je da se napravi jedna vrsta okruglog stola na kome bi učestvovali eminentni stručnjaci iz struke i dogovorili se šta je najbolje da se zasadi.
– Građanima je vrlo bitno reći da nove sadnice nisu sadnice od godinu, dve dana, već od sedam do deset godina i već su formirane. One će vrlo brzo preuzeti funkciju već postojećih i zato je bolje zasaditi ih sada pa za sedam godina imati pravi drvored, nego čekati narednih deset godina da se ta stabla sruše pa onda saditi nova – tvrdi profesor Čedomir Marković, napominjući da će premeštanjem koloseka u srednji deo bulevara ubuduće biti lakši prilaz krošnjama i orezivanje stabala. On opominje da su još neki drvoredi u najužem delu grada u vrlo lošem stanju i da će morati da se zasade novi.