Beograd: Gradonačelnik Dragan Đilas gostovao u „Beogradskoj hronici”
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
10. februar 2010.
Beograd/ Srbija
Ako promislite malo, priznaćete da nema previše logike da održavanje mosta Gazela nije u nadležnosti Beograda, već da se o njemu brinu „Putevi Srbije” samo zato što je deo autoputa. Brankov most i Stari savski most su u odličnom stanju, Pančevački most takođe i dobrom stanju jer je za sanaciju Grad izdvojio značajna sredstva i sada on može da čeka rekonstrukciju. Možda treba razmisliti o izmeni Zakona o glavnom gradu kako bismo dobili nadležnost nad vitalnim objektima koji se nalaze u Beogradu – rekao je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, gostujući danas u „Beogradskoj hronici” Radio-televizije Srbije.
Gradonačelnik veruje da će evropske banke odobiti obećani kredit za rekonstrukciju mosta Gazela, ali kaže da će ukoliko se to ne dogodi obnova početi novcem iz prihoda Republike i Grada. On je dodao da očekuje da rekonstrukcija bude obavljena u što kraćem roku kako bi Beograđani i svi ostali koji most budu koristili imali što manje problema.
– Ovih nekoliko dana nam je pokazalo kako će stvari izgledati kada bude počela rekonstrukcija. Zato sam više puta rekao da bi bilo dobro da znamo kada počinju radovi, koliko traju i koja je dinamika kako bi napravili jasan plan za prevazilaženje problema. U Beogradu stvari tako funkcionišu, dogovorimo rok i kažemo da posao do tada mora biti završen. Primera radi, rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra biće završena do 1. septembra, pa makar se radilo u tri smene. To isto tražimo i u slučaju obnove mosta „Gazela”– rekao je Đilas.
Govoreći o prosecu legalizacije bespravno podignutih objekata gradonačelnik Đilas podsetio je da je 11. mart zakonski rok za podnošenje zahteva za legalizaciju. – Bio sam jedan od onih koji se najviše zalagao za legalizaciju objekata izgrađenih posle 2003. godine i nisam se slagao sa mišljenjima da sve te objekte treba srušiti. Smatrao sam da ljudima treba pružiti mogućnost da normalno žive u svojim kućama. Upravo ovih dana rešavamo problem ljudi koji ne mogu svoje objekte da priključe na struju, pružajući im mogućnost da to urade ako podnesu zahtev za legalizaciju. Ubeđan sam da devedest odsto takvih objekta može da se legalizuje, a sada radimo na tome da cena za domaćinstva bude prihvatljiva i da svi mogu da je plate – rekao je Đilas.
Gradonačelnik je objasnio i da cena grejanja ne zavisi od grada Beograda već od cene energenata, naročito prirodnog gasa. Đilas je rekao da je uputio pismo premijeru Mirku Cvetkoviću tražeći da se utvrdi formula po kojoj se formira cena gasa.
– Kada je reč o ceni grejanja u Beogradu sve je jasno, na nju 70 odsto utiče cena energenata, a 30 odsto su troškovi „Beogradskih elektrana”. Isto tako želimo konačno da znamo koliko košta gas kada se uvozi, koliko košta njegov transport i distrubucija, koliki su troškovi samog preduzeća „Srbijagas” i koliko sve to zajedno utiče na cenu gasa koju Beograd plaća. Beograđani hoće da plate cenu gasa, ali ne i to da neko putuje u Madrid na finale Lige šampiona. Zato tražimo da nam se predoči formula po kojoj se formira cena gasa pa da se zna kada grejanje poskupljuje zašto je to tako, a kada padaju cene energeneta za koliko pojeftinjuje – rekao je Đilas.
Gradonačelnik je rekao da će Grad nastaviti da pomaže najugroženije sugrađane.
Izvor[uredi]
- „Београд: Градоначелник Драган Ђилас гостовао у „Београдској хроници”” Град Београд, 10. фебруар 2010. (srpski)