Уводи се нова настава из интелектуалне својине на свим факултетима Универзитета у Нишу

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


14. мај 2012.
Ниш/ Србија (ПРОбјаве) - Поводом увођења нове наставе из права интелектуалне својине на све државне Универзитете у Србији, данас је одржан семинар у ректорату Нишког универзитета на тему "Настава из интелектуалне својине на универзитетима у Србији". На семинару је учествовало око 50 професора, декана и стручних сарадника свих факултета.

Важно је напоменути да се семинар одвија у оквиру националног пројекта "Подршка оснивању Едукативно-информативног центра Завода за интелектуалну својину Републике Србије", у вредности од 2.2 милиона ЕУР, који финансира Делегација Европске Уније у Републици Србији, а који спроводи Европски завод за патенте.

Најшире гледано, скоро сваки грађанин је корисник и потенцијални аутор интелектуалне својине. Ако интелектуалну својину посматрамо као уникатни плод личне креативности и инвентивности, морамо истаћи да је њена највећа мана што је, за разлику од физичке својине, мање опипљива, а тиме више подложна крађи. Из тог разлога потребно је заштитити, исто као и физички капитал, добром правном регулативом.

Поред тога, врло је битно творце и кориснике благовремено информисати о начину заштите. Адекватном заштитом интелектуалне својине подстичу се улагања у истраживања и технички развој, што директно води економском, културном и социјалном напретку.

"Брига о интелектуалној својини подстиче производњу и ширење знања, а Универзитет је по својој функцији највише заинтересован за ту област јер професори и научници свакодневно долазе до резултата које је, без доброг познавања права интелектуалне својине, врло тешко заштити од крађе или копирања", рекао је на отварању скупа ректор Гроздановић и нагласио да је Универзитет у Нишу спреман да подржи сваки напор да се што више његових чланова нишког Универзитета упозна са правом интелектуалне својине.

Стратегија развоја интелектуалне својине предвиђа увођење наставе из права интелектуалне својине на државним факултетима на којима се изучавају право, техника, економија, пољопривреда, уметност или менаџмент. Веома је важно да будући правници, менаџери, инжењери и стручњаци других профила по завршетку факултета знају како функционише систем заштите иновативних и креативних резултата.

Учесницима скупа представљен је Еспаценет – светска база патентих информација, помоћу које могу да се претражују патентна документа, аутори, проналазачи и проналасци у целом свету. Поред тога, присутни су имали прилику да се по први пут упознају са "Приручником за наставу о патентима", што представља наставно средство за држање предавања о патентима на факултетима.

Бранка Тотић, директорка Завода за интелектуалну својину, каже да Универзитети играју важну улогу у економском развоју земље и да су један од кључних генератора иновативности. "Они доприносе ширењу најновијих научних и технолошких знања, као и њиховој примени у привреди. Стога је ефикасан процес трансфера технологије са универзитета у привреду битан за технолошко осавремењавање наших предузећа, као и за економско јачање универзитета", изјавила јеТотић. У вези са тим, прошле године је почео са радом Центар за трансфер технологије на Универзитету у Београду.

"У циљу побољшања и ефикасног коришћења интелектуалне својине у Србији, неопходно је да се подигне ниво знања и свести о тој области. Плодно тле за постизање циља су управо универзитети и техничке школе, који су као "фабрике знања" без преседана, били примарна циљна група за које смо организовали и спровели читав низ активности у склопу пројекта који финансира ЕУ, а спроводи Европски завод за патенте", рекао је на скупу др Давид Јелерчић, директор пројекта из Европског завода за патенте.

Скуп је отворио ректор Нишког универзитета, проф. др Мирољуб Гроздановић, а поред њега, на семинару су учествовали Бранка Тотић, директорка Завода за интелектуалну својину, др Давид Јелерчић, директор пројекта из Европског завода за патенте, проф. др Лоран Мандерије, професор права интелектуалне својине на Бокони Универзитету у Милану и др.

Битно је напоменути да комерцијализација резултата научних истраживања на Универзитетима у Србији креира могућност за отварањем многобројних нових радних места.

Извор[уреди]



Bookmark-new.svg