Уместо примопредаје власти у Грачаници туча Артемијевих и Атанасијевих монаха и монахиња

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Београд (ПРОбјаве) Призор је деловао крајње надреално: монаси и монахиње у мантијама се гурају, ударају, чупају за косе и вуку за браде док се иза њих издиже једна од најсветијих српских светиња - Грачаница! А око њих, наоружани војници КФОР-а збуњено гледају.

Овако је у најновијем броју Недељног Телеграфа описан сукоб у недељу, 14. фебруара, две групе монаха Српске православне цркве: једни - присталице разрешеног епископа Артемија, други - присталице новопостављеног администратора епископа Атанасија.

Репортери Недељног Телеграфа успели су да ступе у контакт и са монахињама у Грачанице, које су признале да је сестринство подељено.

- Од понедељка, ми идемо на службе које служе наши, а три-четири сестре иду на службе које служе њихови. Атанасије нам је послао депешу да се сестре одлуче да ли остају уз новог администратора или ће да напусте манастир. Нас 15 је одлучило да чврсто остане уз православље. Нећемо одавде изаћи својом вољом, могу само да нас избаце или ликвидирају. Ово што се догађа у Грачаници десиће се свима који се не поклоне папи - тврде монахиње.

Оне додају да сестринство може да види владику Артемија само кад му се исповедају, док му је сваки други контакт са њима забрањен. Монаштво Грачанице послало је и писмо патријарху српском Иринеју, али и руском Кирилу.

Саговорници Недељног Телеграфа наглашавају да је оваква ситуација врло озбиљна и да српска црква никада није била ближа расколу. Они верују да би калуђери из манастира Црна Река, Свети Арханђели, али и других косовских и рашких манастира, као и зилоти са Фрушке Горе и из Овчарско-кабларске клисуре могли да се окупе око владике Артемија и формирају нову цркву. Ипак, верује се да у том случају владики Артемију не би смео да се придружи ниједан епископ.

- Црква не може да толерише опозицију. Ја, као цивилно лице, могу да будем опозиција у односу на државну власт, али кад се црквено лице супротстави Синоду, онда је то почетак раскола! За то сматрам кривим архимандрита Симеона који је где год је стигао пропагирао да је владика Артемије последњи борац за Косово и стуб одбране против католичанства - каже Рада Трајковић, директорка Дома здравља у Грачаници.

Ако би се владика Артемије упустио у сукоб са Црквом, уследио би црквено-судски процес, а њему би следовало рашчињење. Ако се, пак, повуче у манастир који изабере, црквени суд се вероватно неће изјашњавати о његовој кривици, а он ће доживотно остати епископ без епархије.

Занимљиве су и тврдње познавалаца прилика да су се у сукобе две струје у Цркви укључиле и неке стране службе и цркве. Тако је Марко Јакшић, председник Српског националног већа, оптужио "једну амбасаду из Београда" да је изазвала смену владике Артемија и цео сукоб. Према неким изворима, у питању би могла да буде америèка амбасада. С друге стране, присталице владике Атанасија, помињу везе досадашњег епископа рашко-призренског са Руском православном црквом.

- Истина је да је велики утицај Руске православне цркве на СПЦ и да монаси владике Артемија траже подршку руског патријарха Кирила. Руси не желе папу у Србији јер то значи да је близу и Москви, а његово приближавање гледају као на приближавање НАТО пакта - закључује аналитичар Мирко Ðорђевић.

Извор[уреди]



Bookmark-new.svg