Српске фреске изложене у Европском парламенту
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
31. август 2010.
БРИСЕЛ, 31. августа 2010.(Бета) - У Европском парламенту у Бриселу у уторак је отворена изложба фресака из српских средјњевековних манастира, за коју је званичник ЕП Виктор Боштинару рекао да би морала да измени и неке предрасуде о Србији.
Боштинару је, отварајући изложбу, нагласио да "европски пројекат" не може бити целовит без укључења Западног Балкана, при чему Србија треба да одигра у томе битну улогу.
Он је, у присуству српских и европских дипломата и званичника и посланика ЕП, подвукао да се Србији за улазак у чланство Европске уније не смеју постављати додатни услови у односу на оне који су важили или важе за остале земље.
Српски министар културе Небојша Брадић је, представљајући копије фресака и орнаменте манастира између 12. и 15. века, нагласио да су то културна добра и баштина целог човечанства, јер су многе фреске од Унеска проглашене за светску културну баштину, односно на списку су дела у опасности.
Брадић је указао на то да је важно да се представљањем српске културе и баштине развеју извесне предрасуде, чиме се Србија представља у правом светлу као земља која треба да буде уважена и која припада и која је припадала Европи у сваком смислу.
Потпредседник делегације ЕУ за односе са југоисточном Европом Боштинару је нагласио да су Србија и Балкан имали јаку, драматичну улогу у историји, изразивши чврсту наду да ће изложене српске фреске, као ремек-дела европске баштине, утицати на то да се отклоне и неке овештале представе и предубедјења о Србији.
Боштинару је подсетио на то да су захваљујући богатој култури у манастирима и улози Српске православне цркве Срби успели да се одупру насртају Отоманске Турске, а да су, у новијој историји, дали допринос победи савезника у Другом светском рату.
У Европском парламенту су приказане копије фресака из Манасије, Милешеве, Градца, Студенице, Грачанице, Дечана, Раванице, Старог Нагоричаног, из цркве Богородице Љевишке и Пећке патријаршије.
Ова изложба српских фресака је претходно приказана и у Паризу, Клегенфурту (Целовцу), Љубљани и Стразбуру, где је тиме обележено и председавање Србије Савету Европе.
Извор[уреди]
- „Srpske freske izložene u Evropskom parlamentu” Новинска агенција Бета, 31. август 2010. (српски)