Рајсфершлус - мали велики изум
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
24. децембар 2009.
ВАШИНГТОН - Патент-затварач или рајсфершлус, та направица која држи заједно толико тога у свакодневном животу, родио се још средином 19. века, али су деценије морале да прођу пре него што је био прихваћен. Човек који је 1846. године патентирао шиваћу машину - Елиас Хоув - први је имао идеју за нешто слично данашњем патент-затварачу. Назвао га је "аутоматски, непрекидни затварач одеће". Хоув је патентирао свој изум, али је вероватно због успеха који му је донела шиваћа машина, одустао од маркетинга свог затварача.
После више од четири деценије Вајткомб Џадсон (Wхитцомб Јудсон), из Ћикага, је 1891. пријавио свој патент-затварач, прилично замршени систем копчи, спона и кука. Изум је дебитовао на Светској изложби у Чикагу 1893. године, али с мало комерцијалног успеха, јер је систем био сувише сложен и неспретан.
Џадсон је касније битно модификовао дизајн, али његовом затварачу није ишло ни кад се тако усавршен појавио на тржишту 1904. године, јер нико није знао што да ради с том новотаријом. Људи су били навикли на дугмад, били задовољни њима и нису могли да замисле ни један други начин закопчавања и откопчавања одеће.
Иако се Џадстон надао широкој примени и великом успеху, његов изум нашао је своје место само на чизмама и кесицама за дуван. Ни кад је додатно поједноставио свој изум, то није било довољно да би се рајсфершлус нашао на женским сукњама и хаљинама. I даље је то била сложена направа.
Шведски досељеник Гидеон Сандбак долази 1913. у Џадсонову компанију и битно усавршава изум којем даје име "раздвојиви затварач" а истовремено усавршава и машине за производњу рајсфершлуса.
Уместо кукица и рупица нова верзија има два низа зубаца који чврсто улазе један у други и лако и сигурно држе заједно две стране направе, два њена елемента.
Ствар је сада изгледала врло слично ономе што данас сви добро знамо и не размишљамо колико је верзија и година било потребно за један од најједноставнијих механизама модерног времена.
Тако обичан, а тако генијалан, иако не нужан и апсолутно неопходан, рајсфершлус је постао бескрајно користан у свакодневном животу. Али освајање тржишта такође је трајало дуго, готово два века.
Почетак Првог светског рата отворио му је врата кад је америчка војска одлучила да стави патент-затварач на део опреме и одеће војника. Тридесетих година, патент-затварач почиње да се користи на дечјој одећи. Рекламна кампања га је представљала као нешто што ће деци омогућити да се сама обуку.
Године 1934. патент-затварач је прво освојио Велику Британију, кад га је војвода од Виндсора ставио на своје панталоне и тиме једним потезом сломио отпор британских кројача.
Потом је на ред дошла Француска, али не без борбе, која се под називом "Битка за шлиц" водила 1937. године. Наиме, француски модни дизајнери су схватили предности патент-затварача, али требало је уверити мушкарце да су они много бољи од дугмића.
Патент-затвараче ће крајем 30-их коначно прихватити и женска мода.
Други светски рат ће успорити производњу и продају, али ће она по заврсетку рата прећи милијарду патент-затварача годишње.
Данас је на свему, од панталона до вечерњих хаљина, обуће, кофера до врећа за спавање, шатора...
Енглески назив "зипер" патент-затварач је добио у "Б. Ф. Гоодрић Цомпанy". У повлачењу рајсфершлуса на својим чизмама, власник компаније је чуо "жжзип" и узвинуо "зип ер уп", опонашајући звук који је производила та мала једноставна направа.
Извор
[уреди]- „Rajsferšlus - mali veliki izum” Новинска агенција Бета, 24. децембар 2009. (српски)