Преминуо Ернесто Сабато

Извор: Викиновости


30. април 2011.
БУЕНОС АЈРЕС, 30. априла 2011. (Бета-АФП) - Велики аргентински писац Ернесто Сабато (99) преминуо је у свом дому у Сантос Лугаресу, у провинцији Буенос Ајреса, саопштила је у суботу његова супруга Елвира Гонзалес Фрага.

"Добио је бронхитис пре 15 дана, а у његовим годинама то је страшно", рекла је она и потврдила да је преминуо највећи живи аргентински писац.

Сабато је био последњи живи највећи писац 20. века.

Аутор је три чувена романа - "Тунел" (1948), "О јунацима и гробовима" (1961) и "Абадон, анђео уништења (1974)". Напунио би 100 година 24. јуна и требало је да буде почасни гост на Сајму књига у Буенос Ајрес.

Та три романа су преведена на 30 језика.

Рођен 24. јуна 1911. године у Рохасу, на подручју Буенос Ајреса, од оца италијанског порекла и мајке италијанско-албанског порекла.

Сабато је 1984. године освојио награду Сервантес, највеће књижевно признање на шпанском језику. Те исте године је био председавајући националне Комисије за нестале особе, чији су радови о злочинима диктатуре (1976-1983) објављени у књизи Нунца Мас (Никад више).

То дело је послужило као основа за оптужницу током историјског суђења бившим шефовима војне хунте 1985. године. То суђење у јавности је познато као "аргентински Нирнберг".

Око 30.000 противника диктатуре убијено или је нестало за време диктатуре у Аргентини, подаци су разних организација за заштиту људских права.

Сабато има докторат из физике, студирао је филозофију на универзитету у Плати, око 60 километара јужнод од Буенос Ајреса, али је 1945. године одлучио да напусти науку и посвети се књижевности, касније сликарству, његовој великој страсти.

Он је 1979. године одликован орденом Легије части Француске, где је његов роман "Анђео таме" освојио награду за најбољи страни роман три године раније.

Сабато је написао и бројне есеје, међу којима је најпознатији "Пре краја" из 1999. године, који се сматра његовим "духовним тестаментом".

У младости је био секретар Комунистичке омладине. Међутим, његов скептицизам је преовладао, па се често декларисао као "хришћански анархиста" или атеиста.

Упркос слави, Сабато је живео скромно последних неколико година у кућици у Сантос Лугаресу, са својом преданом секретарицом Елвиром, која му је постала супруга.


Извор[уреди]