Позитивни ефекти за Србију од прикључења ЕУ
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
18. децембар 2009.
БЕОГРАД, 18. децембра 2009. (Бета) - Србија би од европских интеграција могла да очекује добит од 650 милиона евра годишње, што укључује раст БДП-а од 1,5 одсто и око 200 милиона евра предприступне помоћи, изјавио је у петак директор Центра за истраживање Народне банке Србије Бранко Хинић.
Србија је традиционално економски везана за ЕУ токовима робе, капитала и технологије, и зато одговорна политика земље мора бити проевропска, рекао је Хинић на представљању студије о економским ефектима интеграције Србије у ЕУ Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) у Привредној комори Србије.
У студији макроекономских, буџетских и финансијских ефеката, односно анализи добити и трошкова повезаних са интеграцијом, истиче се да Србија на дужи рок неће моћи да гради перспективу ван ЕУ.
Студија је показала да би раст привреде добијањем статуса званичног кандидата, створило основу за отварање око 250.000 нових радних места у наредних пет година, док би уласком у ЕУ укупни подстицаји за пољопривреду земље из буџета Уније за првих седам година требало да буду 10 милијарди евра.
Извор[уреди]
- „Pozitivni efekti za Srbiju od priključenja EU” Новинска агенција Бета, 18. децембар 2009. (српски)