Одржана трибина "Кардиоваскуларне болести - највећи узрочник смртности у Србији"

26. септембар 2014.
(ПРобјаве) - Едукација о препознавању симптома кардиоваскуларних болести је важан сегмент сваког друштва у примарној и секундарној превенцији и важно је да сваки појединац утиче на очување сопственог здравља, јер последњи подаци показују да од 30% до 50% становништва умре пре него што стигне до здравствене установе, закључак је трибине о превенцији кардиоваскуларних болести и смањењу стопе морталитета у Србији. На трибини одржаној у Медија центру, представници Светске федерације за срце и удружења која су покренула ову кампању говорили су о статистичким подацима и броју оболелих, хоспитализованих и преминулих, као и о програмима и изазовима у здравственој политици и спровођењу мера за унапређење здравствене заштите. Председник Удружења коронарних јединица Србије проф. др Биљана Путниковић рекла је да подаци показују да међу грађанима влада погрешан утисак да знају шта би требало да ураде при првим симптомима који указују на акутни коронарни синдром (АКС)и могу да воде ка срчаном застоју. - Савременом терапијом здравствене установе су успеле да преполове смртност пацијената са АКС који стигну до болница на 5%-8%, међутим највећи проблем је непрепознавање симптома и касно алармирање службе хитне медицинске помоћи. Дешава се да појединци сатима имају тескобу у грудима и симптоме АКС-а, да ништа не учине по том питању све док не изгубе свест, али и да сами стављају алкохолне облоге на груди које ни у ком случају не помажу, рекла је проф. Путниковић, истичући важност секундарне превенције и спровођења националног програма „20 до 20", а који за циљ има смањење стопе оболевања и смртности од кардиоваскуларних болести за 20% до 2020. године. Говорећи о важности препознавања ангинозних симптома, као и препоруци да пацијенти не покушавају сами да лече ангиозно стање, проф. др Александар Н. Нешковић, члан Удружења коронарних јединица Србије каже да на интернету постоје информације о различитим начинима за лечење, али да су терапија и третман нешто што би требало да остане у домену пацијента и лекара. Такође, истакао је да је превенција најефикаснији и најјефтинији облик борбе против кардиоваскуларних болести, а да иако наизглед високи, трошкови модерне терапије, не само да смањују смртност, инвалидитет и поновно обољевање, већ дугорочно чине збрињавање болесника са АКС јефтинијим за друштвену заједницу у целини. - Људи са симптомима инфаркта миокарда у развоју долазе сами колима или чак градским превозом, или их до болнице превозе рођаци или пријатељи, што може да буде врло опасно, јер у току самог превоза могу да настану по живот опасне компликације. Уколико одмах позову хитну помоћ на телефон 192, екипа ће их безбедно транспортовати до најближе болнице. На овај начин бар 50 живота у Србији годишње може да буде спасено, уколико се становништво едукује да препозна ангинозни бол и одмах затражи помоћ, рекао је између осталог Нешковић. На трибину се путем видео линка из Женеве укључила Сарадница Светске федерације за срце (WХФ), Луцy Кејтли (Кеигхтлеy) која је презентовала Глобални програм за превенцију кардиоваскуларних болести - 25 до 25, и објаснила значај укључивања овог пројекта у национална законодавства. - У свету сваке године од кардиоваскуларних болести умре око 17 милиона људи, док је само поређења ради смртност од ХИВ-а 5,5 пута мања, а два пута мања од злоћудних тумора. Највиши ниво смртности је забележен у земљама у којима је лични доходак низак или на средњем нивоу. Трошкови лечења кардиоваскуларних болести су у 2010. години износили 863 милиона долара, док ће пројектовани трошкови до 2030. године износити 1.044 милијарде долара. Циљ до 2025. године је доступност 80% основних и медицинских технологија у лечењу КВБ, наведено је у презентацији. Стручњак Одељења за превенцију и контролу незаразних болести Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут", мр сц. мед. Наташа Мицковски Каталина, говорила је о факторима ризика за појаву кардиоваскуларних болести наводећи да су најучесталији промењиви фактори ризика на које можемо утицати променом начина живота пушење, хипертензија, физичка неактивност, гојазност, неправилна исхрана, дислипидемија и дијабетес типа 2. Она је такође истакла да је научно доказано да се 50% срчаног и можданог удара и више од 80% превремене смртности може спречити само контролом три фактора и то пушења, неправилне исхране и физичке неактивности. Изазове на путу ка превенцији и контроли кардиоваскуларних болести представио је председник Удружења кардиолога Србије, проф. др Зоран Перишић истичући важност оснивања СТЕМИ мреже, јер „ангио сале не смеју бити удаљене више од 60 минута вожње аутомобилом". - СТЕМИ мрежа укључује координирање медицинских служби хитне помоћи и кардиолошких тимова и тај процес би требало да тече без препрека, од самог терена па до збрињавања пацијената на кардиолошка одељења. Добра и јака СТЕМИ мрежа помаже комплетном здравственом систему, болницама и понајвише оболелима. У овом тренутку је недовољна постојећа мрежа и као друштво је потребно да учинимо све да се Србија помери са последњих места у Европи по овом питању, рекао је Перишић. Проф. др Милоје Томашевић, представио је примере из Европских земаља и начине на који су они успешно утицали на смањење морталитета од ових обољења. Такође је нагласио проблем који преовладава у нашој земљи, а то је да „доступност потребних лекова пацијентима у Србији није адекватна." Трибину је затворила представница Удружења лекара опште-породичне медицине, др Александра Цветковић појашњавајући шта лекари примарне здравствене заштите могу да учине и помогну у третману КВБ. - Тежак социо-економски положај наводи пацијенте да се одрекну своје терапије. Посао изабраног лекара је да укаже на значај редовног узимања терапије и евентуално прилагоди терапију могућностима пацијента. Договором са пацијентом, тј. указујући и на важност активног укључивања самих пацијената у сопствено лечење и преузимање одговорности за своје здравље (повећањем физичке активности, здравом исхраном- исхрана богата воћем и поврћем, престанком пушења, смањењем уноса соли, смањењем уноса алкохола и редовним узимањем лекова), смањиће се морталитет пацијената који су већ имали кардиоваскуларни догађај и унапредити квалитет њиховог живота. По подацима СЗО постоји велики проблем у свету у средње развијеним и неразвијеним земљама, где 75% пацијената не узима препоручену терапију, а чак и у развијеним земљама 50% пацијената не узима три и више препоручених лекова неопходних након кардиоваскуларног догађаја тј. инфаркта, закључила је Цветковић.

Извор

• PRobjave „Održana tribina "Kardiovaskularne bolesti - najveći uzročnik smrtnosti u Srbiji"” PRobjave, 26. septembar 2014. (српски)