Монографија о манастиру Бањска
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
1. април 2011.
БЕОГРАД, 1. априла 2011. (Бета) - Издавачка кућа "Светигора" представила је у петак у Београду монографију о манастиру Бањска недалеко од Звечана, објављену у едицији "Немањићки манастири".
Монографија о задужбини краља Милутина, изграђеној у периоду од 1312. до 1316. године у подножју планине Рогозне, трећа је од укупно десет планираних књига о духовним светињама подигнутим током владавине династије Немањића.
Епископ рашко-призренски Теодосије рекао је на конференцији за новинаре да је значај манастира Бањска не само у томе што сведочи о вековној духовној и културној баштини српског народа него и због чињенице да у овом моменту представља једно од важних духовних уточишта на Косову и Метохији.
Милутин је Бањску наменио себи за гробну цркву и прво је тамо био и сахрањен. Међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело пренето је у Трепчу, а потом 1460. у Софију, где се и сада налази.
Црква Светог Стефана изграђена је на месту старијег порушеног храма, при којем је у другој половини 13. века, за време Милутиновог оца краља Уроша Првог, било седиште Бањске епископије. Бањска је једна од најважнијих задужбина краља Милутина која је током турске најезде била опустошена, и то убрзо након подизања, и била у рушевинама 520 година.
Извор[уреди]
- „Monografija o manastiru Banjska” Новинска агенција Бета, 1. април 2011. (српски)