Пређи на садржај

I тужба и контратужба без шанси за успех

Извор: Викиновости



30. децембар 2009.
БЕОГРАД, 29. децембар 2009. (Бета) - Директор Београдског центра за људска права и стручњак за међународно право Војин Димитријевић оценио је да ни тужба Хрватске за геноцид ни могућа противтужба Србије пред Међународним судом правде "немају никаквих изгледа за успех".

"Обе су трошење енергије и новца. Још је горе што се њима кваре побољшани односи између држава и отежава положај Срба у Хрватској", рекао је Димитријевић у интервјуу за лист "Данас".

Упитан да ли постоји могућност да Хрватска или Србија буду осудјене за геноцид и какве су последице покретања тих тужби, он је одговорио да је на територији бивше Југославије до сада само масакр у Сребреници 1995. године означен као геноцид, и то у пресуди Хашког трибунала генералу Крстићу. Димиттријевић је подсетио да се на ту пресуду ослонио и Међународни суд правде решавајући предмету тужбе Босне и Херцеговине против СР Југославије.

"Ниједно дело извршено у Хрватској или Србији није до сада квалификовано као геноцид и нема изгледа да се то деси", казао је он. Димитријевић је указао да држава може да тужи другу државу само поводом злочина геноцида, и то не зато што га је извршила, јер кривична дела чине само људи, већ зато што га је организовала, омогућавала и помагала или није судила извршиоцима.

Према његовим речима, "држава се не може тужити Међународном суду правде због других дела, ма колико тешка била" и "зато то нико није ни урадио". "У југословенским ратовима почињени су огавни злочини који нису геноцид, дакле ратни злочини попут убијања заробљеника, гадјања цивилних циљева, затим злочини против човечности, као што су мучење, силовање и колективно кажњавање, али то нису злочини геноцида", рекао је он.


Извор[уреди]