Пређи на садржај

Грађани Србије верују картицама, али летују за кеш

Извор: Викиновости


27. јун 2012.
Београд/ Србија (ПРобјаве) - Према истраживању које је за потребе Ерсте Групе реализовала агенција Имас Интернатионал тек нешто више од 40 одсто грађана Србије ће ове године ићи на летовање. Резултати показају да ће се највећи број испитаника определити за скромнији провод, тако да ће око 65 одсто за летовање одвојити од 150 до 400 евра. Парадоксално или очекивано, најмлађи троше највише, најстарији најмање. Иако постоји значајан степен поверења у сигурност плаћања платним картицама, наши грађани и даље предност дају плаћању готовином.

Истраживање о плановима грађана Србије на тему летовања у 2012. години и начинима плаћања трошкова везаних за летовање за Ерсте Групу спровела је агенција за истраживање тржишта Имас Интернатионал.

Демографски посматрано на летовање иде 57 одсто испитаника од 15 до 29 година, 44 одсто испитаника од 30 до 49 година и само 25 одсто старијих од 50 година. Истраживање показује да је мушкарцима летовање важније, јер ће ове године летовати 42 одсто мушкараца у односу на 36 одсто жена. На летовање ће највећи број Београђана (53 одсто) и Војвођана (39 одсто), а најмање грађана источне Србије (32 одсто).

Највећи број испитаника који планирају летовање издвојиће између 200 и 400 евра, при чему овај износ представља укупан буџет и обухвата све трошкове везане за летовање. До 150 евра планира да потроши њих 15 одсто, а два одсто више планира да потроши између 150 и 200 евра. Према истраживању, само 5 одсто испитаника може да приушти летовање по цени вишој од 500 евра по особи, а највише их је међу најмлађом старосном групом обухваћеном истраживањем, од 15 до 29 година. Са друге стране, у категорији испитаника са најскромнијим буџетом до 150 евра, процентуално предњаче старији од 50 година (27 одсто у оквиру ове демографске групе) и жене (20 одсто испитаних жена), што је дупло више у односу на број испитаних мушкараца са најмањим буџетом за летовање (10 одсто).

Очекивано најпопуларније дестинације су Грчка и Црна Гора за које се одлучило по 25 одсто испитаника који планирају летовање. Следе летовалишта у Србији са 18 одсто. Следећа најпопуларнија дестинација је Италија са 8 одсто. У Турској и Бугарској летоваће по 4 одсто испитаника, док се ове године за хрватско приморје одлучило 3 одсто испитаника обухваћених истраживањем. Занимљиво је да ће у Црној Гори летовати највише мушкараца од 30 до 49 година (36 одсто), док је Грчка најпопуларнија међу дамама од 15 до 29 година (33 одсто). Испитаници који имају више од 50 година, најчешће проводе лето на домаћим дестинацијама.

Грађани Србије се и даље најчешће одлучују за готовину као средство плаћања. Више од 80 одсто испитаника сматра да је готовина најбоље средство плаћања било да се оно врши у динарима, еврима или некој другој валути, док је кредитна картица најбоље средство плаћања за 11 одсто испитаника. Путни чекови и дебитне картице су најниже рангиране на листи омиљених начина плаћања са по 4 одсто. Кредитне картице су приближно подједнако популарне (10 – 12 одсто) међу свим демографски групама оба пола. Ипак, само 5 одсто испитаника ће трошкове летовања платити кредитном картицом. У сигурност коришћења дебитних и кредитних картица потпуно је убеђено 20 одсто испитаника, а исти проценат сигурност плаћања платним картицама оцењује просечном оценом 4. Само 9 одсто испитаника апсолутно нема поверење у коришћење картица. Такође, само 13 одсто испитаника је до сада било у прилици да користи дебитне или кредитне картице приликом боравка у иностранству.

Мишљења су врло подељена и када је реч о коришћењу банкомата у иностранству. Око 39 одсто испитаника сматра да постоје значајне разлике у висини провизија које се наплаћују у зависности од земље у којој се банкомат користи, док нешто више 60 одсто њих сматра да не постоје разлике у провизијама које се наплаћују у различитим земљама или да оне нису значајно велике.

За разлику од наших грађана, резултати истраживања које је за Ерсте Групу спроведено у Аустрији показују да ће 52 одсто испитаника ове године ићи на летовање. Иако је тај проценат виши у односу на резултате истраживања у Србији за 12 одсто, он је за 3 одсто нижи у односу на претходну годину, када је летовање планирало 55 одсто Аустријанаца. Према резулатима, просечни трошкови летовања у Аустрији износе 1100 евра. Највише је оних који ће потрошити између 500 и 1000 евра (34 одсто), с тим да ове године чак 32 одсто Аустријанаца располаже скромнијим буџетом и планира да за летовање потроши до 500 евра по особи.

Најпопуларније летње дестинације су локална летовалишта на којима ће одмор провести чак 25 одсто испитаника (4 одсто више у односу на прошлу годину), а следе Италија са 20 одсто и Хрватска са 10 одсто (један одсто мање у односу на прошлу годину). Пад популарности бележи и Турска са 5 одсто у односу на прошлогодишњих 9, и Грчка у коју ће се ове године упутити само 2 одсто испитаних Аустријанаца. У односу на резултате истраживања у Србији, значајно већи број Аустријанаца ће плаћања током летовања вршити кредитним картицама (33 одсто), а исти проценат испитаника ће током путовања користити банкомате.

О истраживању: Ерсте Банк је ангажовала агенцију за истраживање тржишта Имас Интернатионал да спроведе телефонску анкету међу грађанима Србије на тему летовања у 2012. години и начинима плаћања трошкова везаних за летовање. Истраживање је спроведено у јуну 2012. године, а интервјуисано је 500 особа, старијих од 15 година.

Извор

[уреди]