Еврозона 2012: први кораци на путу ка опоравку

Извор: Викиновости


18. април 2012.
Србија -  (ПРОбјаве) - Главни водећи индикатори и поверење потрошача поново су се значајно поправили. Иако се очекује да глобални раст успори и иако и даље постоје ризици од погоршања због кризе сувереног дуга, није на видику дубља рецесија. Слична је слика на тржиштима у развоју, уз успорење раста.

"Окружење у погледу ризика значајно се побољшало у првом кварталу 2012. године. Мада су почели да се појављују знакови економске стабилизације у еврозони, упозорење још не повлачимо. Криза дуга је и даље проблем. У условима кризе дуга остају ниски приноси на референтне обвезнице, а и даље су атрактивне акције светских компанија и злато", рекао је Фритз Мостбоцк, директор Истраживачког тима у Ерсте Групи. "Стратегија коју и даље препоручујемо је селективно инвестирање. Генерално, постоје могућности на неким берзама (САД, ЦИЕ, делимично земље групе БРИЦ) и у одређеним класама сектора и средстава као што је злато", додао је Мостбоцк.

Еврозона ће у 2012. години ући у "благу рецесију"

Док се у САД привреда и даље опоравља, у еврозони се јављају први опрезни знакови стабилизације. Поново је порасло поверење потрошача, а водећи индикатори су и даље неуједначени. Централне земље еврозоне требало би ускоро да буду у стању да направе прве кораке на путу ка опоравку. У Шпанији и Италији овај процес ће трајати дуже јер је у тим земљама незапосленост још увек у порасту. Криза дуга ће, пре свега осталог, и даље дуго оптерећивати Европу. Након благе рецесије у еврозони, раст би требало поново да постане позитиван у 2013. години. Инфлација није опала онолико колико се очекивало. У 2012. години инфлација ће достићи у просеку 2,4 одсто. Значајним обезбеђивањем ликвидности, Европска централна банка је можда постигла више него смањивањем каматних стопа, а тензија на финансијским тржиштима – такође у погледу кризе дуга – донекле је попустила. Међутим, још нема знакова да ће то попуштање потрајати дуже. Што се тиче каматних стопа у еврозони, главна стопа рефинансирања остаће на 1 одсто и у овом тренутку нема планираних даљих промена. САД ће се такође држати своје политике нулте каматне стопе.

Тржишта обвезница

Ликвидност коју је обезбедила ЕЦБ била је одлучујући фактор у првом кварталу: стопе на тржишту новца су опале показујући ефекат сличан смањењу каматних стопа. Очекује се да ЕЦБ настави да пружа подршку кроз ликвидност и да дуго задржи каматне стопе на ниском нивоу. Стога се очекује да приноси на немачке обвезнице током године остваре само умерен раст. Што се тиче државних обвезница САД, побољшан економски развој одудара од још увек ниских каматних стопа Федералних резерви. Криза дуга и даље је актуелна и супротставља се свакој тенденцији раста приноса на референтне државне обвезнице.

Евро и амерички долар – Ко је јачи?

Ликвидност коју је омогућила ЕЦБ је, по нашем мишљењу, имала изненађујуће снажан ублажујући ефекат у погледу кризе дуга. Од тога је профитирао и евро. Међутим, фер вредност и даље је 1,27 УСД за 1 ЕУР. "Светлија перспектива раста у САД указује и на јачи амерички долар током године", објаснила је Милдред Хагер, аналитичарка ХоВ са фиксним приходом у Ерсте Групи. Кључни ризик у овом контексту остаје поновно избијање кризе сувереног дуга у еврозони.

Злато и даље јарко сија

Тај племенити метал је у првом кварталу 2012. године јасно показао позитиван тренд и апресирао је за 7 одсто. Верујемо да је корекција која је започела у јесен 2011. године великим делом окончана. Ништа се није променило код кључних фактора који указују на континуиран дугорочан тренд раста. Кључни аргумент, по нашем мишљењу, јесте ефективна каматна стопа која ће још неко време остати негативна и у САД и у еврозони.

Тржишта капитала – тренд раста

"Већина акција светских компанија у текућој години је достигла солидне двоцифрене резултате", рекао је Ханс Енгел, стратег за акције међународних компанија у Ерсте Групи. Мада се сентимент инвеститора поправио, Енгел још увек не види никакву потврду одрживог тренда раста: "У првом кварталу, обими трговања били су слаби. До средине године очекујемо благо позитивно тржиште, али никакав изразит период раста".

Светски индекс МСЦИ тренутно показује принос од дивиденди од скоро 2,8 одсто и његова вредност је прикладно одређена према односу цене према приходу (ПЕР) од 14. Акције су још увек привлачније од обвезница, а нарочито акције међународних компанија које имају глобално диверсификоване приходе. Државне обвезнице развијених тржишта имају приносе који су обично далеко испод приноса од дивиденди по акцијама. Стога су и акције релативно добро осигуране од ризика пада цена. Та оцена је посебно тачна за акције из САД због нижег пондера акција из финансијског сектора у поређењу са европским акцијама.

Тренутно већина тржишта бележи тренд раста, мада у различитој мери. После натпросечних пораста у првом кварталу, берзе би сада требало да расту споријим темпом. Акције из САД наставиће да напредују, док ће европски индекси трпети због великог удела акција компанија из финансијског сектора и из тог разлога вероватно ће забележити благо негативне резултате за овај квартал. Бразил и Русија су нам фаворити међу земљама из групе БРИЦ. Све у свему, очекујемо умерен раст светског индекса акција МСЦИ за приближно 5 одсто.

Извор[уреди]