Два века од Вукове револуције

Извор: Викиновости

30. март 2018.
(ПРобјаве) - Пре тачно 200 година Вук Караџић је „на свијет издао“ први српски речник са 26.270 речи које је чуо у народу, забележених на до тада нов начин - реформисаном азбуком.

Овом књигом Вук је покренуо језичку револуцију која је преобразила нашу културу. У међувремену, Вук је наставио да бележи шта и како народ говори, па 1852. објављује друго, и наравно, проширено издање „Српског рјечника“ са 47.427 речи. Како ли би реформатор српског језика данас „толковао“ нашу комуникацију на основу речи које говоримо?

Као и пре два века, Вук би сву своју енергију, знање, упорност и таленат усмерио на истраживање језика који народ користи. Увидео би да је језик којим говоримо другачији, апстрактнији, интернационалнији од оног који нам је он оставио у аманет. Схватио би и да се не служимо довољно реформисаном азбуком за коју се толико борио.

Како ли би Вук написао СМС неком свом пријатељу у Бечу и обавестио га да је у Србији домаћи пивски бренд Зајечарско пиво покренуло кампању са серијом лименки са уметничким делима српских сликара, међу којима је и његов портрет, којима се прикупљају средства за обнову Народног музеја у Београду - с обзиром да се речи бренд, кампања, лименка, средства, па чак ни уметност, сликар и музеј не појављују у његовом речнику ни један једини пут? Ипак, у „Српском рјечнику“ из 1818. године Вук је бар забележио реч „пиво“.

Вуков портрет на специјално дизајнираној лименци Зајечарског пива који је, како би народ у то време рекао, „моловао“ Димитрије Аврамовић, део је богате уметничке збирке Народног музеја у Београду који јавности поново отвара своја врата 28. јуна. За обнову најстаријег музеја у Србији, Зајечарско ће од сваке продате лименке са ликом Вука Караџића, као и осталих из специјално дизајниране серије лименки са ремек-делима српског сликарства која се чувају у Народном музеју у Београду, донирати по један динар, за који је Вук пре 1818. забележио да је „некакав хришански, дубровачки или млетачки новац“.

Извор[уреди]