Драгутиновић:Замрзавање плата битан део договора са ММФ-ом
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
16. јануар 2010.
БЕОГРАД, 16. јануара 2010. (Бета) - Министарка финансија Диана Драгутиновић критиковала је наводе о могућем повећању зарада буџетских корисника, истичући да је њихово замрзавање веома важан део договора Владе Србије са Међународним монетарним фондом (ММФ).
У интервјуу за Вечерње новости од недеље, она је подсетила и да договор са ММФ-ом предвиђа да се, ако приходи буду бољи од планираних, искористе за смањење буџетског дефицита.
"Готово је невероватно да се, непосредно након усвајања буџета и договора са ММФ-ом, говори о расту зарада, иако се зна да је њихово замрзавање једна од основних полуга договора" с ММФ-ом, казала је Драгутиновићева.
"Ако се плате запослених који се финансирају из буџета и пензије коригују само за инфлацију, то би значило веће трошкове од планираних за минимум 60 милијарди динара", казала је министарка финансија.
Коментаришући захтеве запослених у неким јавним предузећима да им се плате повећају, она је оценила да је оправдано да радници чије фирме добро послују осете и корист од тога, али не на терет пореских обвезника или да изазове веће задуживање и угрожавање основних макроекономских циљева.
"Запослени у ЈП Електропривреда Србије имају више од два пута веће зараде од просечних зарада у земљи, што значи да су и зараде за рутинске, административне послове знатно веће него у другим предузећима или државној администрацији", навела је Драгутиновићева.
Министарка финансија поновила је и да је расправа о курсу динара "издраматизована тражењем кривца за његово померање".
"Курс флуктуира као што се померају цене нафте, метала и хране на светском тржишту. I свака промена курса је неки сигнал. Јер, привреда је као и породица. Што је већи дефицит, потребно је веће прилагођавање. А ако би прилагођавање изостало, привреда се неће опоравити", казала је Диана Драгутиновић.