Пређи на садржај

Да ли ће Пољска и Украјина постићи погодак са шампионатом ЕУРО 2012?

Извор: Викиновости


25. мај 2012.
Београд/ Србија (ПРобјаве) - Пољска и Украјина су потрошиле укупно 30,2 милијарде евра на инфраструктуру и спортске објекте, што је довело до великог раста капиталних инвестиција (9 одсто за Украјину и 8,5 одсто за Пољску) и ублажавања негативних ефеката финансијске кризе. Око милион туриста ће доћи да присуствује утакмицама и сваки од њих ће остварити у просеку 3-4 ноћења и потрошити око 800 евра. Поред тога, земљама домаћинима ће остати знатно унапређена инфраструктура.

Велике инвестиције у инфраструктуру у Пољској би могле да подстакну стране директне инвестиције Пољске инвестиције у вези са шампионатом ЕУРО 2012 износиле су 19,8 милијарди евра (5,2 одсто БДП-а), од чега се 86 одсто односило се на модернизацију транспортне инфраструктуре (путеви, градски превоз, железница и аеродроми). Пољска, чија је мрежа аутопутева тренутно четврта са најмањом густином у ЕУ, унапредила је свој транспортни систем, што би требало да повећа ефикасност и продуктивност домаћих произвођача. "То може да привуче више страних директних инвестиција, пошто је лоша инфраструктура некада била најважнији фактор који је демотивисао инвестиције у Пољској", објашњава Биргит Ниесснер, главни аналитичар за макроекономска питања и инструменте са фиксним приходом у ЦИЕ у Ерсте Групи. Инвестиције би, затим, требало да помогну да се незапосленост сведе на циљану владину стопу од 12,3 одсто на крају 2012. године "Поред тога, организатори су успели да смање удео инвестиција у спортску инфраструктуру на испод 10 одсто, што је веома важно, јер се огроман капацитет спортских објеката показао као највећи проблем са којим се организатори обично носе након оваквог великог догађаја", закључује Ниесснер.

Само скромно повећање туризма

Према аналитичарима Ерсте банке, неће доћи до значајнијег повећања броја посетилаца у Пољској због шампионата – 500 до 700 хиљада додатних туриста је број који је упоредив са редовним годишњим повећањем које земља бележи (13,1 милион туриста у 2011. години са 12,4 милиона у 2010. години). "Општи ефекат користи везаних за туризам вероватно ће бити кратког даха и само помоћи да се покрију ванредни трошкови (нпр. мере безбедности). Што се дугорочних ефеката тиче, они су, по нашем мишљењу, још спорнији", објашњава Ниесснер када износи аргументе зашто она сматра да је потрошња по посетиоцу од 800 евра реалнија од 1.000 евра коју очекује Пољска. "С друге стране, уколико Пољска – уз мало среће – стигне до медаље, то би се одразило на реални сектор, повећање поверења потрошача и потрошњу домаћинстава, чиме би се подстакао економски раст", додаје она.

Нижи трансфери средстава ЕУ у 2013. могу да доведу до повећања курса Од свих инвестиција, 31 одсто финансирано је из средстава ЕУ, што је помогло да се повећају нето трансфери ЕУ средстава са 0,9 одсто БДП-а у 2009. на 2,4 одсто у 2011. години. "Та цифра би требало да падне на 0,9 одсто у 2013. години, што би могло да се одрази на девизни курс и, у екстремном сценарију, и на одлуке Савета за монетарну политику (СМП). Влада је у великој мери користила замену ових средстава да би, по потреби, подржавала злот, мењајући их у централној банци или на тржишту. Уколико те замене престану, Савет ће остати усамљен у борби за јачи злот и може бити у искушењу да раније изврши повећање", предвиђа Ниесснер.

На украјинску транспортну инфраструктуру се односио лавовски део укупних расхода Земља је укупно потрошила 9 одсто БДП-а од 2008. до 2012. године на припреме за ЕУРО 2012, чиме су отворена радна места за 69.000 људи годишње. Чак 85 одсто свих расхода је потрошено на преко потребну инфраструктуру: "Промене транспортне и спортске инфраструктуре су одавно биле потребне и тешко могу да се виде као стварање прекомерних капацитета искључиво ради туриста. Потпуно нови аеродромски терминали су изграђени у сваком граду домаћину, укључујући нове писте у свим градовима осим у Кијеву. Путеви који повезују највеће градове су потпуно реновирани. Тако, на пример, раздаљину од 540 км између Лавова и Кијева је некада покривала железница, а путовање је трајало од 7 до 10 сати. Увезени корејски возови ће се кретати 180 км на сат по новоизграђеним шинама, што представља огроман напредак за Украјину. Општине су значајно прошириле своје возне паркове, углавном локално произведеним великим аутобусима", објашњава Ниесснер. "Инвестиције можда не би биле реализоване да нијешампионата. Поред тога, врло је вероватно да ће грађевинске фирме и општине наставити са лобирањем у циљу наставка потрошње након завршетка шампионата", додаје она.

Високе цене хотелског смештаја ће можда одбити туристе

Украјина је била под ударом критике због високих трошкова хотелског смештаја, што би могло да одбије фудбалске туристе и смањи прилив туриста. "У овом тренутку, цене хотелског смештаја у Украјини, посебно током фудбалских мечева, изузетно су високе. То је резултат сложеног процеса издавања грађевинских дозвола, којим се ограничава број хотела. Међу фудбалским тимовима који долазе на шампионат, само су два изабрала Украјину као базу због високих цена смештаја", наставља Ниесснер.

Придобијање светске јавности на страну Украјине представљаће изазов

Украјина се такође суочава се неким тешким изазовима у погледу односа са јавношћу, што ће отежати стварање позитивног имиџа у јавности. "Постоји проблем са имиџом са политичке стране: неколико европских политичара је одлучило да не посетли Украјину као протест против осуде Јулије Тимошенко. Међутим, када шампионат почне очекујемо да ће мечеви попримити сопствену динамику и превазићи политичке дискусије", закључак је анализе.

Извор

[уреди]