ДА за Србију без ГМО! ДА за здраву Србију!

18. октобар 2013.
Београд/ Србија (ПР Објаве) - "ДА" за Србију без ГМО био је најважнији закључак на међународној конференцији о примени ГМО технологије, и њеним штетним утицајима на здравље човека, системско уништавање пољопривреде и економије Србије, коју су организовали Грађанска иницијатива Србија без ГМО, Фонд Органска Србија, Фестивал здравља Београд и Дом Здравља "Стари град".

Република Србија, према Закону о генетички модификованим организмима донетим 2009. године, строго забрањује гајење производа од ГМ организама у комерцијалне сврхе и потребе трговине. Ипак, насупрот постојећем рестриктивном закону, само у 2010. години, откривено је 200 тона ГМ соје на нашим пољима, док су током 2011, од 26 узорака где се тражила ГМ соја, само 3 узорка била негтивна - 23 узорка, била су генетски модификована.

Непоштовање закона када је реч о обележавању намирница добијених од ГМ организама, такође представља озбиљан проблем. Према речима угледних професора из региона, овај члан закона се не поштује ни у ЕУ - ГМО производи немају декларацију као ознаку, а сходно закону САД, ГМО храна чак ни не мора бити обележена. Кршење закона не подлеже само правним, већ и етичким питањима. Политика, економија, интерес?

Око 70 градских и општинских скупштина је током протеклих месеци усвојило Декларацију против узгоја, коришћења и промета ГМО и како наводи проф. Миладин Шеварлић, упркос приступању Србије Светској трговинској организацији, наша земља није у дужности да прихвати увоз ГМ хране, уколико не жели: "Чак и када би занемарили резултате доступних независних истраживања о изразито негативним прехрамбено-безбедносним последицама коришћења ГМО у исхрани експерименталних животиња - а њих не смемо занемарити због могућих последица по здравље садашње и будућих генерација - Србија нема ниједан производно-економски разлог да дозволи промену садашњег закона о ГМО и увођење ГМО у пољопривредну производњу или промет производа који су пореклом од ГМО."

Проф. др Јохн Фаган, истиче да је ГМО још један корак у сужавању слободе производње хране, а чије последице могу бити далекосежне и трајно опасне. "Проблем настаје када наука оде предалеко, те се руше вредности локалитета, културе и етике савременог доба. Контрола узгоја, дистрибуције и декларације робе сведена је на минимум, а закони се поштују само у теорији. Људи имају право да знају шта уносе у свој организам, а ГМО храна као продукт спајања несродних врста и вештачких организама - изазивача бројних болести, поремећаја и алергија, никако не може бити повољна по здравље човека."

Физичарка и еколошка активисткиња др Вандана Схива каже да данас више од две милијарде људи на свету пати од последица лоше исхране. "ГМО систем је повезан са јаким политичким системима и насртљивим методама коорпорација да дођу до значајних профита - а ми, као део друштва и система, морамо бити јачи од монопола и манипулације. Угрожено је наше здравље, здравље наше деце, наше будућности. Јунаци праве хране су баштовани и мали пољопривредници, наше мајке и наше баке, кувари из комшилука, баштовани са пијаце и користим прилику да их позовем да се посветимо одбрани, без обзира на то колико би корпорације желеле да преузму наше семе и храну. То им нећемо дозволити. I када устанемо заједно, свако од нас на својем малом месту, једно у солидарности, једно у заједничкој посвећености слободи семена и слободи хране, јачи смо од већине бруталних корпорација и њихових диктатура." Као закључак, навела је да људи који заборављају вредност малог, жртве су "диносауруског менталитета" који види само велико. "Ми заборављамо", рекла је, "да су диносауруси изумрли".

Проф. др. сц. Маријан Јошт, Монсанто доживљава као најсуровијег играча у мору мултинационалних коорпорација, ипак, проблематику ГМО образлаже на следећи начин: "У европским земљама, Италији, Француској, Аустрији, Мађарској, Словенији, Хрватској, делом Немачке, Грчкој и Луксембургу потпуно и бескомпромисно је забрањен увоз и стављање у промет ГМО житарица. Народ Европе, као и Хрватске је у високом проценту против увођења ГМО, али је Европска комисија под огромним притиском САД и корпорација које се баве производњом овакве хране, који на све начине покушавају да докажу де је неприхватање ГМО друштвено неодговорно понашање. Опет наглашавам да ГМО не може да искорени глад у свету. Доказ за то је чињеница да се у последњих 15 година, откако се у Америци и Аргентини сеју ГМО усеви, број гладних повећао. Није у питању количина произведене хране, већ начин расподеле. Док богати имају храну у изобиљу, сиромашни и длаје умиру од гласи. ГМО усеви не само да не могу да повећају род усева, већ су, истовремено, због јаких хебрицида који се користе у њиховом узгоју, најозбиљнија претња по здравље човечанства! Нажалост, мали препотентан човек замишља да може без последица да промени природу, па тако док се некада човек бојао природе, данас је дошло време да се за природу боримо!"

Аутор прве националне Декларације против ГМО проф. др Миладин M. Шеварлић, истиче да резултати свих досадашњих анкета указују да грађани не желе ГМО и да смо морално обавезни да својим наследницима оставимо Србију без ГМО. Србија је по аграрним ресурсима потецијално релативно значајан извозник пољопривредно-прехрамбених производа и своју позиционираност на међународном тржишту треба да обезбеђује са производима из органске и интегрално контролисане пољопривредне производње, а не узгојем, прерадом и пласманом производа на бази ГМО. Поред етичких, здравствених и еколошких разлога, Србији нису потребни ГМО у пољопривреди и због процењене штете у годишњем износу од 500 милиона евра по основу увоза ГМО за узгој само пет култура (кукуруз, соја, уљана репица, кромпир и парадајз) и разлике у цени коју на тржишту можемо да остваримо између наведених ГМ производа и истих који нису модификовани, а све су више тражени и са стално растућом ценом на међународном тржишту. Процењену штету треба увећати за економски немерљиве последице губитка националне одрживости и независности у прехрамбеној безбедности становништва, директне и индиректне губитке по основу ликвидације домаће производње семена, садног материјала и приплодне стоке - најпрофитабилнијег дела агробизнис система у Србији, као и радних места у тим секторима агробизниса и са њима повезаним секторима привреде, учешћа наших семена и садног материјала на тржиштима других земаља и губитка маркетиншке препознатљивости да производи из Србије нису генетички модификовани.

Република Србија треба да се обавеже да ће ставити мораторијум на измене Закона о генетички модификованим организмима донетим 2009. године у трајању од десет година - закључак је са одржане конференције.

Извор

• PR Objave „DA za Srbiju bez GMO! DA za zdravu Srbiju!” PR Objave, 18. oktobar 2013. (српски)