Без иновативне технологије нема привредног и друштвеног напретка

21. јун 2012.
Београд/ Србија (ПРобјаве) - Врхунски привредници, професори Универзитета у Београду и научни радници, учесници Прве донаторске конференције Центра за трансфер технологије Универзитета у Београду, сложни су у ставу да без иновативне технологије нема индустријског, привредног и друштвеног напретка у целости.

Важно је напоменути да се код нас издваја само 0,9% БДП-а за високо образовање и 0,3% за научна истраживања, за разлику од развијених земаља ЕУ у којима се издваја чак до 4%, као, рецимо, у Шведској.

У току двогодишњег постојања центра, чије су оснивање помогли Завод за интелектуалну својину Републике Србије, Европски завод за патенте и Универзитет у Оксфорду, један од значајнијих пројеката који су покренути је свакако пројекат "Од идеје до лиценце", у оквиру кога су разматрани најбоље рангирани пројекти, које је предложило Министарство просвете и науке.

"Имали смо у старту 12 пројеката које смо издвојили на основу њихове подобности за комерцијализацију. Поред две постојеће, у припреми су четири нове патентне пријаве, након чега се траже инвеститори за даљу материјализацију пројеката, односно, патената. У току је оснивање пет спин-оут компанија, које ће конкурисати за грант Фонда за иновациону делатност", представио је резултате рада Центра за трансфер технологије, директор др Недељко Милосављевић.

Један од првих привредника који је подржао рад Центра за трансфер технологије београдског Унивезитета, Топлица Спасојевић, је нагласио да би основни задатак у наредном периоду требало да буде промовисање науке и технологије у друштву, како код студената, Владиних институција, тако и код привредних субјеката. Универзитет и привреда треба да лобирају преко медија и удружења за битно другачији статус иновација и трансфера технологије.

"Иновативни приступ треба да доведе до тога да Влада донесе мере и уредбе у циљу очувања индустријског наслеђа и стварања услова за улазак привреде у 21. век. По мом мишљењу, требало би да се отвори Министарство за индустрију, које би координисало све те активности. Тренутно стање трансфера технологије, сем Фиата, не обећава да Србија и њена привреда могу у будућности да обезбеде себи прикључак према индустријски развијеним земљама", каже Спасојевић.

Гост скупа је био Крис Муди, директор ИСИС Института Центра за трансфер технологије са Универзитета у Оксфорду. Преносећи своје искуство у раду Центра посебно је истакао значај постојања фонда заснованог на донацијама које помажу развоју научних истраживања, а тиме и њиховог доприноса друштвеној заједници. "Оксфорд Универзитет поседује и управља са два фонда за финансирање пројеката који се комерцијализују из универзитетских истраживања.

Муди је рекао да је први фонд у Центру за трансфер технологије на Универзитету у Оксфорду основан са циљем да попуни празнину у финансирању универзитетских истраживачких подухвата до тачке где се њихова комерцијална корисност може показати довољном за привлачење приватних инвестиција или лиценцирања партнера. Око 4 милиона фунти вредност је "евергрин" фонда који долази редовно из Оксфордског универзитета, британске Владе, Велкам Труста и фонда Гетсби. Укупно 5,7 милиона фунти је уложено у 102 пројекта до сада, у распону величине од 2.500 до 250.000 фунти по гранту. То је резултирало отварањем 31 спин-аут компаније, које су привукле 80 милиона фунти додатних улагања.

Други фонд на Оксфорду је Оксфорд Проналазаштво Фонд. Овај фонд је филанстропског типа и његова тренутна величина је 1.3 милиона фунти. Ми смо награђени 300.000 фунти у донацијама у последњих 12 месеци", каже Крис Муди.

Организатор скупа је Центар за трансфер технологије, основан пре две године при Универзитету у Београду ради идентификације, заштите и комерцијализације резултата научно-истраживачког рада и заштите интелектуалне својине Универзитета.

Извор

• PRobjave „Bez inovativne tehnologije nema privrednog i društvenog napretka” PRobjave, 21. jun 2012. (српски)