Ана Младеновић: Висок - геолошка ризница Србије

7. август 2009.

Пирот / Србија Ана Младеновић: Масив Старе планине налази се у источном појасу Карпатско – балканске планинске масе, где представља западни део великог и познатог масива планине Балкан, који се у целини пружа у Бугарској. Стару планину изграђује планински венац, који почиње од обронака Вршке чуке (692 м н.в.) изнад Зајечара, а затим се пружа према југоистоку, одакле се нагло издиже изнад Књажевца и прелази у високи планински масив који се лучно пружа правцем северозапад – југоисток, достижући највећу висину на врху Миџор (2168 м н.в.). Североисточне падине налазе се на територији Бугарске, док се југозападне падине са побрђима налазе на територији Србије.

Туристички најинтересантнији део управо је јужни део југозападних падина Старе планине, познатији као Висок, који припада територији општине Пирот. Висок представља предео који лежи између главног гребена Старе планине и Видлича. Удаљен је 35 км од Пирота, и око 420 км од Београда.

Масив Старе планине карактерише велика разноврсност и разуђеност рељефа, са оштро усеченим и дубоким долинама, углавном кратких токова. Рељеф планине је у основи тектонског порекла, мада је обликован интензивном ерозијом, пре свега флувијалном. У рељефу овог терена јасно се, према Цвијићу, могу издвојити четири основне целине: венац Старе планине, зона глама и кукла, долина Височице и планина Видлич. Карактеристични геоморфолошки облици – крашке депресије без површинског отицања воде и клисуре река, јављају се у зони глама и кукла. Највећа крашка депресија је Понор код села Дојкинци, а највећа клисура Владикине плоче, коју је усекла Височица.

Дренажна мрежа овог подручја је веома развијена. Река Височица, са својим притокама, образује најгушћу речну мрежу у Србији. Стални површински токови су: Височица, Дојкиначка река, Јеловичка река, Гостушка река и Росомачка река, а има и низ мањих и повремених токова.

Циљ ове репортаже огледа се у приказу геолошке баштине Старе планине, како би се људима указало на неопходност очувања и заштите објеката геолошког наслеђа Старе планине.

Гео-стаза: стаза геолошких занимљивости Висока

Геолошке карактеристике југозападних обронака Старе планине могу се упознати преко гео-стазе, дуж које се могу видети геолошки интересантни објекти. Стаза пролази кроз планинско – рекреациони центар Врело. Укупна дужина стазе је 63.25 км, а висинска разлика је око 780 м. Највећим делом води асфалтним путем, мада има и теже проходних делова (какви су, нпр. клисуре Височице и Росомачке реке), па спада у ред средње лако проходних стаза. Велики део стазе је обележена планинарска стаза. Издвојено је укупно 24 тачака, које туристима на занимљив начин могу приказати геолошке, хидрогеолошке и геоморфолошке карактеристике ове области.

С обзиром на велику дужину стазе, може се поделити на 4 засебна, која се могу презентовати у току 4 дана:

Рсовци – Врело, у дужини од 5.75 км
Врело – Понор – Врело (кружна стаза), у дужини од 18.2 км
Врело – Росомач – Славиња – Височка Ржана – Рсовци, у дужини од 14.6 км
Рсовци – Завој (брана), у дужини од 24.7 км

Геолошке, хидрогеолошке и геоморфолошке појаве на стази

Налазиште мермера
Потез Рсовци – Врело – смењивање свих катова тријаса, јуре и доње креде, на дужини од 5км, изузетно богатих фосилима. На потезу се може видети неколико карактеристичних изданака, и то: контакт кредних кречњака и кредних услојених лапораца, изданак јурских масивних кречњака сиве боје испресецаних са више система пукотина, контакт тријаских услојених кречњака и јурских услојених лапораца
Налазиште јурске фауне
Јеловачко врело
Водопад у Јеловичкој реци
Изданак аргилошиста
Изданак филита
Изданак амфиболита
Изданак диорита
Поглед на крашку депресију Понор (Бодин врх, 1484 м н.в.)
Водопад Тупавица код села Дојкинци
Росомачки врх – видиковац на 1230 м н.в.
Профил јурских кречњака у Росомачу – представља сиве кречњаке створене у најдубљим деловима мора, са прослојцима рожнаца, дебљине до 20 цм, и амонитском фауном
Пећина у клисури Росомачке реке
Клисура Росомачке реке, усечена у услојеним кречњацима
Пећина Голобарска дупка, код села Височка Ржана
Клисура Владикине плоче – простире се између села Рсовци и Паклештица, у којој река Височица гради укљештене меандре
Пећина Владикина плоча, која се налази у клисури
Изданак песковито – лискуновитих шкриљаца, на коме су видљиве површинске измене стена
Изданак израседаних банковитих кречњака
Изданак црвених пешчара, који се смењују са алевролитима
Налазиште каменог угља – остаци некадашњег рударења
Наборни облик, видљив у услојеним тријаским кречњацима
Брана Завој – крај Завојског језера

Стајна тачка 3

У јурским седиментима налази се маринска фауна представљена амонитима и цефалоподима. Ови организми су били добри пливачи, а постмортално су били некропланктон – плутали су на површини, и као такви ношени таласима. У палеоеколошком смислу су индикатори батијалне средине. Ово налазиште је веома богато фосилима који су видљиви чак и по површини изднака.

Стајна тачка 4

Јеловачко врело представља извор са највећом издашношћу на овом простору. Ово је врело узлазног типа и избија у мањој вртачастој депресији која је ујезерена. Ова ујезерена депресија лежи скоро у висини корита. Врело је сифонског типа, дубине главног канала око 16 м. Поток формиран од овог врела се, после тока дугог око 1 км улива у Дојкиначку реку. Овај извор се налази недалеко (око 700 м) од планинско – рекреационог центра Врело.

Стајне тачке 6 - 9

Метаморфне стене старије палеозојске старости су, такође, издвојене као посебна серија због своје велике распрострањености у горњем делу Висока. Представљене су аргилошистима, филитима, амфиболитима и амфиболитским гнајсевима. Одликују се изузетно великом убраношћу и местимичном ушкриљеношћу. Карактеристичне су и по томе што се у оквиру ове формације јављају диорити млађе палеозојске старости.

Стајна тачка 10

Понор представља затворену крашку депресију без површинског отицања воде, чија се дужа страна простире, као и сви главни тектонски елементи ове области, правцем северозапад – југоисток. Дугачка је око 200 м, а максималне ширине до 100 м. По геолошкој грађи могу се издвојити две целине – северни део састављен је од лискуновитог пешчара тријаске старости, а јужни део од тријаских лапоровотих кречњака. Ова депресија је богата изворима који се јављају на њеним ободима. Ти извори су велике издашности, са температуром воде од 5 - 8˚Ц.

Стајна тачка 15

Клисура Росомачке реке простире се између села Росомач и Славиња. Усечена је у услојеним кречњацима јурске старости. Клисура је интересантна по томе што се у њој јављају тзв. Росомачки лонци. То су лонци, који настају карактеристичним процесом вертикалне флувијалне ерозије. Налазе се на местима где река нагло са каскада пада у корито, па се, због велике кинетичке енергије воде, врши удубљивање дела речног корита непосредно иза каскада. Ширина ових лонаца може износити и до 4 м у пречнику.

Стајна тачка 17

Клисура Владикине плоче простире се између села Рсовци и Паклештица, у дужини од око 2 км. Ову клисуру је, у јурским седиментима, усекла река Височица. Са геоморфолошког аспекта, клисура је специфична по томе што Височица у њој гради укљештне меандре, због чега представља изузетан пример наглог појачања вертикалне ерозије. Наиме, река је некада била развијена на знатно вишем нивоу, где је имала нормалну долину, са широким дном, по којем је мигрирала и слободно формирала меандре. Услед наглог повећања вертикалне ерозије, река није имала времена да исправи своје корито. Усецање је настављено по меандру, па је тај део долине добио карактер клисуре.

Стајна тачка 21

Још једна карактеристика Висока, и то његовог нижег дела, су пермски црвени пешчари. Они изграђују највећи део овог терена. Нижи део овог изданка изграђен је од пешчара различите величине зрна који се смењују са алевролитима. Виши део изданка граде алевролити са видним траговима распадања. На овом изданку се јављају и сочива туфова, која су трагови вулканске активности. Туфови су створени вероватно крајем палеозоика, када се на овом простору завршила вулканска активност.

Стајна тачка 23

Стајна тачка 23 је изданак услојених кречњака тријаске старости, који се налази на самом ушћу Гостушке реке у Завојско језеро. На овом изданку уочава се наборни облик са свим елементима. Наборни облик је вероватно настао на почетку тријаса када се на овом простору дешавала трансгресија и местимично убирање млађих стенских јединица. Овај изданак, поред естетског, има и едукативни каракактер.

Стајна тачка 24

Од села Паклештица па до села Завој, у дужини од 17 км, простире се Завојско језеро. У геолошком смислу језеро је специфично по свом настанку. Настало је када је један од огранака Старе планине почео да клизи и преградио Височицу на средњем делу њеног тока. Настала природна брана је касније надвишена и саграђена је вештачка брана. Тако је настало вештачко језеро чије воде ХЕ „Пирот“ користи за покретање генератора. Завојско језеро је једино језеро на територији Србије настало колувијалним процесом.

Извор

Подели ово: