10 трендова који ће обликовати свет у 2012. години

14. фебруар 2012.
Београд/ Србија (ПРОбјаве) - Из београдске агенције Студио Маркетинг ЈWТ, српског дела чувеног светског маркетиншког и комуникацијског ланца ЈWТ, стиже нам прогноза трендова који ће утицати на понашање потрошача у 2012. години. ЈWТ прогноза 10 трендова за 2012. годину резултат је темељног истраживања, прикупљања и обрађивања података из целог света и сваке године се спроводи за потребе рада свих агенција у ланцу, па тако и београдске. Прогноза укључује податке преко 70 ЈWТ планера из 24 земље света и интервјуе са преко 15 стручњака и утицајних професионалаца из сектора малопродаје, медија, технологије, урбаног планирања, психологије и образовања.

1. Навигација нове нормалности (уобичајености)

Ново нормално/уобичајено понашање потрошача (нова нормалност) мења се у економски оштећеном развијеном свету. Више брендова у више категорија ће отворити себи врата за улазак у свет ценовно осетљивих потрошача. Радници који прате тржиште наћи ће нове начине за креирање огољених понуда кроз мања паковања или на неки други начин, како би производ учинили доступнијим. Рецесија је изнедрила потрошачку групу која скупља купоне и проналази друге креативне начине штедње. Њихово понашање је укорењено и расте временом, а потрошачи су отворени само за јефтиније изборе. "Плати мање, доби мање" је слоган под којим троши, а "мање" може да се односи на садржај, карактеристике, удобност, итд. Примат у 2012. години биће стварање јефтинијих производа/услуга.

2. Живот "помало"

Суочени са сталним подсетницима шта треба да раде (једи мање, вежбај више) а шта не (немој пушити, превише трошити), а уморни од неколико година штедње, потрошачи ће тражити начине да живе "помало", без великог одрицања, како би себи пружили мало одушка. Живот на овакав начин је и даље јефтинији од трошења пре периода кризе - једе се мање чоколаде, али се купуја скупља чоколада; жене мање одлазе у козметичке салоне, али се више негују скупим препаратима; мање се одлази у ресторане али се код куће кува са скупљим намирницама, итд. Маркетинг неких производа све се више окреће у смеру "ако уживаш, уради то". У петој години кризе враћа се жеља са луксузом, а како још увек нема довољно новца, луксуз се купује у малим паковањима. Брендови могу да помогну потрошачима да се на тренутак ослободе стреса и уживају у животу, те изазову чврсту емоционалну везу којој развој бренда и даље тежи.

3. "Го" генерација

Двадесетинешто годишњаци, развијени у свету у којем су неправедно онемогућени, а незадовољни статусом кво, трансформисаће се у јединствено сналажљиву групу која ће развити предузетнички дух ослобођен традиционалних баријера. Уз велик проценат незапослених, а способних младих људи, Го генерација је спремна на ризичне потезе ии ма осећај потпуне контроле над својим животима. Ризомски повезани савременим технологијама, млади људи данас не познају границе и ограничења и реализују масивне пројекте једним кликом миша. Лаптоп оффицес су све популарнији - радни простори где год у свету, уз минимална улагања и велику дозу креативности. Го генерација не верује у корпорације и карактерише је дух способности и оптимизма, има довољно самопоуздања да буде то што јесте и хиперпродуктивности да оствари замишљено. Маркетинг намењен њима обавезно мора да укључује друштвене мреже и мобилне медије а кампање треба да се крећу у правцу "уради шта год је потребно да достигнеш циљ". Поруке - оптимистичне, окупљају око заједничког циља, доводе до успеха, помажу да се побољша свет, диференцирају од система.

4. Успон заједничких вредности

Радије него да само спонзоришу акције за добробит друштва, многе корпорације почеле су да обликују своје пословне моделе у смеру интеграције социјалних питања у своје стратегије. Циљ је креирати заједничке вредности - концепт који показује да расте уверење да генерисање профита и остварење друштвеног прогреса нису обавезно циљеви који се искључују. Нестају границе између бизниса, непрофитних организација и државних установа. Више није важно који тип организације креира вредности, важно је да се оне поштују и да доносе резултате за целокупну заједницу. Потрошачи широм света воде рачуна о друштвеној заједници и траже то исто од корпорација, али тако да раде више доброг, а не мање лошег. Заједничке вредности треба да постану центар пословања корпорација и у томе ће се разликовати од друштвено-одговорних активности или филантропије. Оне неће представљати оно што компаније раде, већ оно што оне јесу.

5. Храна као ново еко питање

Подршка развоју еколошки исправне хране је нова вредност у будућности. Компаније, владе и организације активиста могу да се развију на темељима бриге о храни. Не само брига о органски произведеним намирницама, чистој води и незагађеном окружењу, већ и брига о растућој појави хране која се баца јер није поједена. Компаније, ресторани, хотели, па чак и владе неких земаља широм света уводе нове мере за смањење процента хране која се баца јер није добро процењена количина која се припрема или купује. Расте свест о земљорадњи као једином здравом начину производње хране, шири се дијапазон намирница које се могу јести (непопуларне врсте рибе уместо лососа и туњевине, инсекти уместо меса, пилетина уместо говедине, сок уместо кафе, итд) - развијају се нове "зеленије" праксе а потрошачи постају свеснији да њихов свакодневни избор хране утиче на окружење уопште.

6. Брак је опција

Расте група жена које проналазе алтернативне начине живљења, оне које брак не виде као кључну тачку, већ као опцију. I на Западу, где је тај тренд већ изграђен, и на Истоку где је још увек у замаху, "заувек срећни" је редефинисано у "дом за једну" у форми заједничког живота или самохраног материнства. Едукација мења очекивања жена и баланс моћи међу половима. Жене се остварују на пословном плану, постају изложеније свету и све мање романсу виде као први приоритет у животу. Граница годишта удатих жена се све више помера и све је већи проценат неудатих. Ипак, жене лакше и радије пристају на алтернативне заједнице као што су заједнички живот и бракови са роком трајања (удаја на одређено време, најчешће две године).

7. Реинжињеринг случајности

Како наши појединачни светови постају персоналнији и како се формирају маркетиншке нише, маркетиншки садржаји и поруке постају све ужи. У наредној години већи нагласак ће бити на поновном увођењу случајности, откривању нових и другачијих тачака гледишта. Хиперперсонализација која се управо дешава брзо ће прерасти у хаос јер ће бити превише уских маркетиншких порука које више нико неће хтети да слуша, те ће потрошачима бити потребан шири поглед на понуду. Локални живот постаје све распрострањенији - више радимо од куће, више купујемо од куће, више вежбамо код куће, итд. Потрошаче полако почиње да притиска такав начин живота и траже да изађу из својих коцкица (ограничених простора).

8. Интеракција путем екрана/монитора

Све више равних површина постаће екрани/монитори, а све више екрана/монитора постаће интерактивни. Све више ћемо да додирујемо, машемо им и причамо са њима, и све више ћемо бити навикнути - то ће постати део наше свакодневице. Ова појава отвара нове могућности за информисање јер ангажује и мотивише потрошача. Телефонски тоуцх сцреенс сада постају већи и прецизнији и има их свуда - од њих можете да купите марамице и новине, са њима можете да се играте, од њих чак можете и да добијете савет за негу. Све више мењају човека у одређеним услужним позицијама, па тиме постају и јефтинији/исплативији.

9. Прослава година/старења

Популарна перцепција старости се мења и све више људи има позитивнији став према позним годинама. Са демографским и културалним променама, и у складу са медицинским саветима, реобликује се став, дефиниција и значење старости - када она почиње и шта термин уопште подразумева. Глобална популација рапидно стари, што је најизраженије у индустријски развијеним земљама. Амерички Беби бумери ушли су у шездесете, чиме преузимају добар део маркетиншког тржишта у односу на Миленијумце (генерацију рођену око почетка новог миленијума). За њих се производи читав дијапазон нових производа, а сви постојећи им се прилагођавају. Средовечност је померена до 65. године, јер и након тога популација може да има 20 до 30 година квалитетног живота. Све више старијих селебритија је још увек сеxy (Мадона, Мик Џегер, Вивиан Вествуд, итд), гламурозне Џенифер Лопез и Џенифер Анистон имају преко 40, а на листи најлепших људи на свету Пеопле магазина све је више јавних личности које су дубоко загазиле у пету деценију. I, просто је невероватно шта све може Бети Вајт у реклами за чоколаду.

10. Објективизација објеката

Како се објекти замењују виртуелним/дигиталним, људи почињу да фетишизирају физичко и тактилно. Као резултат имамо повећање броја "мотивационих објеката", предмета који прате дигиталне како би се повећало прихватање, и дигиталне алатке које помажу да се направи нешто конкретно/опипљиво.

Извор

• PRObjave „10 trendova koji će oblikovati svet u 2012. godini” PRObjave, 14. februar 2012. (српски)