Шеснаест година од почетка НАТО бомбардовања

23. март 2015.
Србија - (Beta) - У уторак се навршава 16 година од почетка ваздушних напада НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ). Напади су трајали 11 недеља иу њима је, према проценама из различитих извора, погинуло између 1.200 и 2.500 људи.

У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе ... Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.

Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године. О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО-а. Група економиста Г17 штету је проценила на 29,6 милијарди долара.

Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Дан раније, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину међународних војних трупа.

НАТО је изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из 4 ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи, па и из САД. Након неколико неуспешних дипломатских покушаја, криза је окончана посредничком мисијом финског председника Мартија Ахтисарија и бившег руског премијера Виктора Черномирдина, специјалног изасланика тадашњег руског председника Бориса Јељцина.

Најпре је тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, почетком јуна, прихватио њихов план за размештање међународних трупа на Косову, а потом је тај договор верификовала Скупштина Србије. Јединице ВЈ повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године.

То је до тада била највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немачке, Француске, Италије и САД. У саставу Кфора на Косово је дошло 37.200 војника из 36 земаља, од чега је 30.000 из земаља чланица НАТО-а. У међувремену је број тих снага смањен на око 5.000.

Према подацима УНХЦР-а, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а у покрајину се вратило око 800.000 избеглих Албанаца. У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина и отето 200, према албанским изворима. Према српским изворима, од почетка бомбардовања киднаповано је око 1.500 неалбанаца.

Од укупно расељених са Косова, према подацима УНХЦР-а које је у јануару 2008. изнео тадашњи министар за повратак и заједнице у влади Косова Бранислав Грбић, на Косово се вратило 16.500 расељених, од којих су 45 одсто припадници српске заједнице. У организацији УНХЦР-а у периоду 2009. до 2013. на Косово се вратило 2.540 особа, подаци су те медјународне институције. Према евиденцији УНХЦР око 200.000 исељених са Косова и даље је ван те територије.

Срби чине огромну већину избеглица са Косова, али има и неколико хиљада Рома, Црногораца, Бошњака и других.

Извор[уреди]

„Šesnaest godina od početka NATO bombardovanja” Novinska agencija Beta, 23. март 2015. (српски)

Подели ово: