Црноморска флота претња Украинској националној безбедности?

Извор: Викивести
Иди на навигацију Иди на претрагу



Украјина / Кијев/ (Глас Америке) За време конфликта на Кавказу пре неколико месеци, стационирање руске Црноморске флоте у водама недалеко од Грузије, Украјина је осудила као претњу својој националној безбедности.

За време конфликта на Кавказу пре неколико месеци, стационирање руске Црноморске флоте у водама недалеко од Грузије, Украјина је осудила као претњу својој националној безбедности. Ти бродови су испловили из Севастопоља, луке коју је Црноморска флота користила 225 година, али која је 1954. постала део украјинске територије. Како извештава дописник Гласа Америке, Питер Федински, притисак Кијева да Црноморска флота напусти Севастопољ и подршка коју је Украјина пружила Грузији, оптеретила је односе са Москвом и повећала стрепње да би Украјина могла да буде следећа мета Кремља.

Русија плаћа Украјини 100 милиона долара годишње за коришћење луке Севастопољ, на полуострву Криму које је Русија предала Украјини 1954. године. Према споразуму Москве и Кијева, флота треба да се повуче 2017. Украјински лидери одбијају захтев Русије да тај рок буде продужен. Русија истовремено није почела да гради скупу инфраструктуру, потребну за премештај флоте у једну од руских црноморских лука.Сергеј Кулик, директор независног истраживачког центра НОМОС у Севастопољу каже да локација флоте није важна са војног становишта.

Црноморска флота има политичку компоненту као фактор политичког притиска, политичког утицаја и за Русију је важно да га сачува на Криму, на територији Украјине.

Руси истичу да су они изградили Севастопољ и бранили га од агресора. Но, по речима Сергеја Кулика, велики број украјинских војних јединица и припадници морнарице и војске других националности, такође су учествовали у одбрани Севастопоља у име руске царевине и Совјетског Савеза. Руси су међутим већинско становништво на Криму. Представник Руског блока у Градском савету Севастопоља, Генадиј Басов, истиче економски значај луке.

Преко 20 хиљада породица, припадника руске морнарице и грађана Украјине, одржава инфраструктуру флоте. Поред тога, није никаква тајна да Црноморска флота обезбеђује знатна средства за развој градске привреде и социјалних служби.

Басов осуђује подршку коју је Украјинска влада пружила Грузији због чега, како тврди, Крим сада представља потенцијалну зону конфликта.

Валериј Чали, аналитичар независног истраживачког Центра „Разумков" у Кијеву, одбацује могућност оружаног сукоба због Крима, али указује на друге облике руског притиска на Украјину.

Могло би доћи до конфликта и повећане напетости у информацијама – до информативног конфликта. Руси би могли да искористе комункације Црноморске флоте, чији бродови такође поседују средства за прикупљање поверљивих података. Поред тога, на тлу Украјине живе грађани са двојним

Русија је употребила двојно држављанство многих Грузина као изговор за упад у Грузију. Међутим, Генадиј Басов одбацује тврдње да Москва намерно издаје руско држављанство многим украјинским грађанима, иако према неким проценама годишње око 2000 Украјинаца добија руске пасоше. Мада испитивања јавног мњења показују да више од 70 одсто Украјинаца не види Русију као претњу, професор Виктор Константинов, стручњак за међународне односе на Кијевском универзитету, упозорава да не треба много људи за подстицање сукоба.

Не мора много људи да се лати оружја. Довољно је неколико десетина екстремиста на обе стране да би избио конфликт око крупних неслагања у друштву.

Размирице Украјине и Русије обухватају питање језика и приступ Кијева Европској унији, као и потенцијално чланство земље у Северноатлантском одбрамбеном савезу. Многи аналитичари сматрају да би Москва могла да искористи поделе међу Украјинцима око тих питања, које су најизраженије на Криму.


Извор[уреди]