Узнемирујући глобални пад људских слобода у 2014.

28. јануар 2015.
Свет - (Beta) - Све агресивније тактике ауторитарних режима и пораст броја терористичких напада допринели су узнемирујућем паду глобалних слобода у 2014, девету годину узастопно, саопштила је данас организација за промовисање демократије и људских права Фридом хаус (Freedom House, FH). Број земаља у којима је забележен пад слобода скоро се удвостручио, са 33 на 61, а број земаља у којима се ситуација побољшала рекордно је мали у односу на период од пре девет година, када је ерозија слобода почела, наводи ФХ у овогодишњем извештају о политичким правима и слободама у свету, објављеном на свом сајту.

Кримска криза, демократска регресија египатског председника Абдела Фатаха ел Сисија, интензивна кампања турског председника Реџепа Тајипа Ердогана против слободе штампе и цивилног друштва, и даља централизација власти у Кини доказ су опадања демократских стандарда, што је забележено у скоро свим светским регионима, оцењује ФХ.

Од 195 земаља које су оцењиване, 89 или 46 одсто (скоро 2,9 милијарди људи или 40 одсто светске популације) се сматра слободним, 55 или 28 одсто (нешто више од 1,7 милијарди људи или 24 одсто светске популације) делимично слободним и 51 или 26 одсто (2,6 милијарди или 36 одсто светске популације) неслободним.

ФХ наводи да када се ради о неслободним земљама, од 2,6 милијарди људи који живе у њима, више од половине урачунатих су грађани Кине. Сви сем једног региона имају више земаља са падом слобода него обрнуто. ФХ наводи да у новом и узнемирујућем развоју ситуације, највећи број земаља је доживео пад слобода због државне присмотре, ограничења интернет комуникације и удара на интегритет појединаца.

Најгоре се котирају региони Блиског истока и Северне Африке, а прати их Евроазија.

Сирија, диктатура заглибљена у грађански рат, етничке поделе и тероризам, добила је најнижу оцену ФХ коју је иједна светска земља добила у последњој деценији.

Најгоре од најгорих земаља су, како наводи ФХ Централноафричка Република, Екваторијална Гвинеја, Еритреја, Северна Кореја, Саудијска Арабија, Сомалија, Судан, Сирија, Туркменистан и Узбекистан.

Када се ради о изборним демократијама, њихов број је 125, а пет земаља је стекло статус изборне демократије: Фиџи, Косово, Мадагаскар, Малдиви и Соломонска острва. Либија и Тајланд су изгубили статус изборне демократије.

Тунис је од делимично слободне постао слободна земља, док је Гвинеја-Бисао напредовала од неслободне до делимично слободне земље.

Четири земље су од делимично слободних пале на неслободне: Бурунди, Либија, Тајланд и Уганда.

Према квалификацијама Фридом хауса, слободне земље су оне у којима постоји политичка конкуренција, где се поштују грађанска права и људске слободе и земље које имају независне медије.

Делимично слободне државе су оне земље у којима је ограничено поштовање политичких права и грађанских слобода. Оне пате од корупције, слабе владавине права, етничких и верских сукоба и политичког окружења у којем је једна странка доминантна и поред одређеног степена плурализма.

Неслободне су државе у којима не постоје основна политичка права, а грађанске слободе се систематски крше.

У годишњим извештајима ФХ, земље се по поштовању политичких права и грађанских слобода рангирају оценама један до седам - јединица означава највиши степен слобода и права, а седам представља најмањи степен.

Србија је, као и у прошлогодишњем извештају, добила оцене два и за политичка права и за грађанске слободе.

Извор

„Uznemirujući pad globalnih sloboda u 2014.” Novinska agencija Beta, 28. јануар 2015. (српски)

Подели ово: