Србија у европском врху по стопи смртности
13. март 2013.
Србија - (Beta-AP) - Србија је по стопи смртности међу водећим земљама у Европи, а у групи је држава у којима се највише умире од рака дојке, плућа и јетре, показује Извештај о здрављу у Европи за 2012. годину.
Извештај Светске здравствене огрганизације (СЗО) обухвата 53 земље и готово 900 милиона људи, а објављује се сваке три године, пише портал ЕурАктив Србија.
Србија је по стопи смртности грађана на 11. месту од 53 земље, а по очекиваној дужини живота на рођењу испод европског просека. Србија је, после Русије и бивших совјетских република, шеста у Европи по броју изгубљених година живота због болести, инвалидитета или преране смрти, са 24 године на 100. У извештају се оцењује да је стање у области здравства у региону Европе унапређено, али да и даље постоје видне неједнакости међу земљама.
Истиче се да генерално људи у Европи живе дуже и здравије. Очекивана дужина живота се продужава и порасла је пет година од 1980. на 76 година у 2010. години, навео је ЕурАктив. Очекивана дужина живота за жене у Европи достигла је 80 година 2010. године, а за мушкарце 72,5 година. Указује се и на пад у укупној стопи смртности, мада стопе значајно варирају - највише су на истоку региона, а најниже у западноевропским земљама.
Готово половина Европљана умре од кардиоваскуларних болести, а затим следи рак, од којег умре 20 одсто људи. Рак је сменио са првог места кардиоваскуларне болести као главни узрок прераних смрти - под чиме се подразумева смрт особа млађих од 65, у 28 од 53 земље у европском региону.
Највеће стопе умирања од рака плућа људи млађих од 65 регистроване су у централној Европи, а нарочито у Мађарској, Србији и Пољској, више од 25 на 100.000 становника. Узрок смрти две трећине деце у Европи су респираторне болести, а до 15 године су чести и тумори као узрок смрти. Заразне болести, иако су ређе у Европи него у остатку света, и даље су разлог за бригу, нарочито туберкулоза, ХИВ и полно преносиве болести. Главни фактори ризика за Европљане су дуван и алкохол, а процењује се да је алкохол узрок 6,5 одсто свих смртних случајева у региону. Србија се по конзумирању алкохола налази у другом делу табеле, у групи земаља чији грађани старији од 15 година пију годишње мање од 10 литара алкохола.
Апсолутни лидер је Молдавија са око 22 литра пића по глави становника, док је Луксембург на другом са око 16 литара.
Извор[уреди]
- „Srbija u evropskom vrhu po stopi smrtnosti” Novinska agencija Beta, 13. март 2013. (српски)