Рационализација свих послова

Извор: Викиновости

20. април 2010.
Крагујевац/ Србија

Прва фаза рационализације запослених, кроз програм који је усвојило Градског веће, завршена је 30.марта одласком 89 чиновника за чије отпремнине је из градског буџета исплаћено 47 493 930 динара. Градску управу, у првој фази рационализације, напустило је 64 запослених док је из установа културе отишло њих 25. У току је друга фаза рационализације, која ће бити завршена до краја овог месеца, у оквиру које ће у Јавно стамбено предузеће из управе и установа културе прећи 65 запослених, рекао је на редовној конференцији за новинаре члан Градског већа за инвестиције и развој Небојша Васиљевић.

Он је појаснио и да је, поред рационализације броја запослених у градској администрацији и установама културе које се финансирају из буџета Града, циљ да се, преласком дела радника код њих, јавна и јавно комунанална предузећа припреме за пружање услуга трећим лицима. Поред основне делатности коју обављају за потребе града Крагујевца та предузећа обављаће послове из своје надлежности и за друге, по тржишним условима. Због тога ће Градско веће донети одлуку о поверавању послова одржавања хигијене Јавном стамбеном предузећу. У плану је да у наредном периоду Агенцији за туризам и саобраћај буде поверено обављање послова физичко-техничког обезбеђења и по том основу, из градске управе и комуналних предузећа у ову фирму, требало би да пређе 25 до 30 запослених. С обзиром да је АТС већ регистрован за обављање угоститељских услуга и туризма око 50 запослених на пословима пружања услуга постаће радници овог градског предузећа, појаснио је Васиљевић.

Члан Градског већа за инвестиције и развој рекао је и да све мере које се по овом питању предузимају не раде се искључиво због рационализације и става државе о смањењу броја запослених већ су и у функцији прилагођавања управе и јавних предузећа да своје делатности изложе тржишту. Васиљевић је такву одлуку локалне самоуправе поткрепио и податком да у Крагујевцу постоји систем прескупих услуга у односу на остале градове у Србији па зато, како је рекао, на тендерима послове најчешће добијају фирме из Ниша и југа Србије чије су цене, неретко, и 100% ниже од крагујевачких.

Извор[уреди]