Проглашена пандемија новог грипа
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Женева / Швајцарскај Светска здравствена организација прогласила је пандемију новог грипа Х1Н1. Као образложење пандемије, наводи се стални пораст броја оболелих и страха да би током јесени могло да дође до новог таласа брзог ширења вируса. Ово је приви случај после 42 године, да је СЗО прогласила опасност за целокупну светску популацију. Иако је већина европских земаља потврдило присуство хуманоидног вируса код њихових становника, Србија је без заражених.
Након што је нови грип испунио три услова за проглашење пандемије, Светска здравствена организација је прогласила епидемију која се шири широм света. Према СЗО-у, о пандемији се може говорити када се у некој популацији појавило до тада непознато обољење чији узрочници инфицирају људе и изазивају тешке последице и при томе се болест брзо шири и задржава међу људима. Одлука СЗО уследила је пошто је дошло до повећања броја оболелих у САД, Европи, Аустралији и Јужној Америци.
Вирус који се средином априла појавио међу становницима Мексика, убрзо је захватио 27.737 људи у 74 државе и присутан је на свим континентима. Иако је до сада усмртио 141 особу, нови вирус сматра се блажим од вируса Х3Н3 из 1968. ок којег је умрло око милион људи. Стручњаци међутим сматрају да ова пандемија не може да узме толики мах, јер се појавила у времену када су научно технолошка достигнућа много већа него она из 1968. године.
С друге стране, најгори могући сценарио би био ако би се вирус Х1Н1 појавио у далеко озбиљнијем облику у току зиме на северној хемисфери и изазвао велики број обољења и смртних случајева, масовно одсуство с посла и већи прекид путовања и трговине.
Таква ситуација се, рецимо, пореди са пандемијом из 1918. године када је у року од 18 месеци умрло 40 милиона људи, те би због грипа сличног тој врсти с посла одсуствовало чак 40 одсто радне снаге.
Светска банка је још прошле године проценила да би озбиљна пандемија глобалну привреду коштала три милијарде долара, док би се глобални бруто домаћи производ смањио за скоро пет одсто.
У Србији нема грипа, али се ситуација прати
[уреди]| „ | Мере које доносимо служе да би се лакше доносиле одлуке, када се вирус појави код нас. Покушавамо да откијемо и изолујемо вирус и на тај начин донекле спречимо његово ширење, али грађанима треба рећи да се ширење вируса не може спречити | ” |
—Предраг Кон | ||
Гостујући у Дневнику 2 РТС-а, епидемиолог Предраг Кон рекао је да у Србији нема новог грипа, али да се ситуација прати и да постоји велика вероватноћа да се пандемијски талас догоди током јесени.
Истакао је да је лето време интензивних путовања и промена места боравка и да се због тога може очекивати унос вируса грипа Х1Н1, а његово озбиљније ширење на јесен и зиму.
Рекао је да је у условима пандемије нужно смањивање контаката међу људима, а од пресудне важности лична хигијена.
Појаве новог вируса у Србији може се очекивати већ током јула, када се у Београду одржава Универзијада, јендо од највећих спортских такмичења икада, и том приликом у престолницу долази више од 15.000 људи из иностранства. Поред Београда, ново жариште могуће је и у Новом Саду и Гучи, због предстојећег Егзита и Драгачевског сабора, на којем долазе бројни туристи и учесници махом из земаља у којем је потврђено присуство вируса Х1Н1.
Министарство здравља саопштило је да је спремно за превентивно деловање уколико дође до регистровања новог вируса у Србији, и да ће сви инострани гости Универзијаде бити на адекватан начин упозорени како да се понашају приликом боравка у нашу земљу.
Извор
[уреди]- „Проглашена пандемија новог грипа” РТС, 11. јун 2009. (српски)