Прадип Митра: Придружење Европској унији доноси вишеструку корист

Извор: Викиновости


6. јул 2008.
Брисел/ Европска унија Придружење Европској унији доноси вишеструку корист- сем политиццке стабилности, ту је јасна узлазна линија економског развоја, указали су у Бриселу и експерти Светске банке- они кажу да тако државе европског Истока, које су сада ццланице Уније, имају двоструко већи доходак по становнику него што је то слуццај на Западном Балкану или државама бившег Совјетског савеза.

Сви економски показатељи недвосмислено указују да је ццаробна формула стабилног и брзог развоја- придружење Европској унији . Потврдили су то експери Светске банке који су у Бриселу презентовали налазе: државе којесу се 2004. године придружиле ЕУ, долазећи углавном са европског Истока, имају двостуко боље финансијске показатеље него Балкан или простор бившег Совјетског савеза.

Све то захваљујући преданом провођењу реформи, уццвршћењу демократских институција, бољој клими за развој бизниса и снажнијој конкурентности, указује водећи експерт Светске банке за Европу и Средњу Азију, Прадип Митра:

"Када гледате процес на приближавања једнаким нормама ццланица Уније, када је рецц о животном стандарду, Југоистоццна Европа је негде између новопримјених ццланица Уније са Истока и бивших држава Совјетског савеза.Већина индекса је ту негде између, испред бивших држава Совјета. Ако гледате институције, услове за развој бизниса, конкуренцију и стање финансијског сектора, Југоистоццна Европа је опет негде у средини. Дакле, можете употребити теорију о напола пуној или напола празној ццаши, мада ми то гледамо као напола пуну ццашу. Друга ствар је да, ако на страну ставите Бугарску и Румунију, које су већ унутар Уније, Западни Балкан има европску перспективу. Познато је да је ту кандидат Хрватска, затим и Македнија, али све остале државе региона већ имају Споразум о стабилизацији и придруживању који је први корак на путу ка пријему. Чињеница јесте да када неко има тај утврђени пут, долазе и стране инвестиције, јаццају институције, а расте и животни стандард. Верујем да ће за Западни Балкан пут трајати нешто дуже, јер нико у стари не зна када ће се десити то ново проширење, али мапа пута је ту, ту је и Споразум са Бриселом а докази показују да се креће у правом смеру".

Он предвиђа да ће се у скоро време, већ 2015. године десити да ће, са растом стандарда, расти и старост балканских нација- доћи ће се у ситуацију да ће уместо извожења, бити потребно увожење радне снаге- примери за то су Грццка, Италија, Потругал и Шпанија, које су , како су економски напредовале, тако имале и већу потребу за "увозном" радном снагом. А расположива радна снага се мора свакоднавно све више усавршавати, указује експерт Светске банке, наглашавајући како је оспособљеност радника са истока, у врло високом проценту, још увек поразно ниског нивоа.


Извор[уреди]