Парадокс Томаса Џеферсона

Извор: Викиновости


22. април 2012.
Шарлотсвил/ Вирџинија (VOA) - Томас Џеферсон, творац америчке Декларације независности, писао је да су „сви људи створени једнаки“. Пa опет, угледни и вољени трећи амерички председник је целог живота био робовласник. Две нове изложбе истражују тај парадокс и пружају нам податке о некима од робова који су живели и радили на његовој плантажи. То је први пут да две истакнуте националне установе – укључујући и Џеферсонову кућу у Монтичелу – јавно пореде председникове идеје са начином на који је водио живот.

Томас Џеферсон
Слика: Rembrandt Peale (1778–1860).

Томас Џеферсон провео је већи део живота у Монтичелу, пространој плантажи близу Шарлотсвила у Вирџинији. Међутим, иако је написао Декларацију независности, за живота је био власник 600 робова. Та противречност је тема две револуционарне изложбе, од којих је једна постављена у Монтичелу. Стотине афроамеричких робова су заједно са својим породицама живеле овде, и радиле на Џеферсоновом имању. Сузан Стајн је виши кустос у Монтичелу. Она каже да је Џеферсон био рођен у култури којом је доминирало ропство.

„У Америци је, у његово време, 20 одсто становништва било у ропству. A Џеферсон је био један од робовласника. Зато је долазак у Монтичело прилика да људи разговарају о сложености његове личности“

Стајн и други кустоси желели су да посетиоци сагледају комплетну слику. Зато су решили да пажњу усмере на робове са Монтичела. Многи од њих су живели и радили на главној улици плантаже – Малбери Роу. Компјутерска анимација показује како је та улица изгледала. Куће и радионице неких од робова биће реконструисане. Вормли Хјуз је био Џеферсонов главни баштован. Он је неговао чувене биљке и дрвеће Монтичела.

„Вормли Хјуз је садио цвеће, дрвеће… Он је ископао и гроб свог господара, Томаса Џеферсона, у јулу 1826.“

Историчарка Синдер Стентон сазнала је о Хјузу и другим робовима из Џеферсонових бележака. Али њој то није било довљно. Пре готово 20 година, заједно са једним колегом започела је пројекат усмене историје како би пронашла потомке робова са Монтичела.

„То је начин да се сагледа како је институција ропства била сурова и тлачитељска, али су унутар те институције људи могли да воде живот пун вредности, и да своје вредности и вештине пренесу на своју децу.“

Дом Т. Џеферсона
Слика: Billy Hathorn.

Керен Хјуз Вајт је потомак Вормли Хјуза. Она прикупља уметничке и друге предмете везане за ропство. Вајт је присуствовала једном скупу усмене историје у Монтичелу пре 15 година.

„Сазнала сам где су моји преци корачали, сазнала где су радили. Тура је била направљена специјално за нас, и знали смо где је наше место у општој шеми Монтичела, куће председника Џеферсона.“

Вајт каже да је почела да боље разуме Џеферсона.

„Мислим да је он био сјајан човек као оснивач нације, али исто тако знам да је у његовом ропству живело много мојих предака. Тако да се све своди на то да учимо о одређеном историјском тренутку, и признамо какав је био, уместо да покушавамо да га представимо на овај или онај начин.“

На другој изложби, коју је поставио Смитсонијанов Национални музеј афроамеричке историје, на великом зиду је списак имена свих Џеферсонових робова. Рекс Елис је један од кустоса изложбе.

„Да би се Џеферсон јасно сагледао, морате да га посматрате кроз очи његових робова. Чак и ако је једино што знамо о њима њихово име – и то име је значајно.“

Томас Џеферсон умро је на 50. годишњицу потписивања Декларације о независности, готово 40 година пре укидања ропства у Америци. Сахрањен је овде, у Монтичелу, а ту вероватно почива и неколицина његових робова, иако у необележеним гробницама.

Извор[уреди]