Пређи на садржај

Београд: Санација клизишта у археолошком налазишту у Винчи

Извор: Викиновости


29. септембар 2010.
Београд/ Србија

Клизиште које се појавило у археолошком налазишту у Винчи биће потпуно санирано у наредном периоду изградњом заштитне рампе. Тај посао поверен је Секретаријату за културу и Музеју града Београда, а по препоруци градоначелника Драгана Ђиласа. Услед обилних падавина, почетком ове године дошло је до активирања клизишта на локалитету „Бело брдо” у Винчи, подсетила је у изјави за Беоинфо секретарка за културу Ивана Авжнер. – Тим поводом дефинисане су приоритетне мере које треба спровести ради заштите од даљег урушавања, као и одређивање дугорочних циљева заштите и презентације налазишта, с обзиром на то да се ради о културном добру од изузетног значаја. Град је преузео хитне радове на обрушеном профилу, а то су рашчишћавање и просејавање земље, док је локалитет због безбедности затворен за посетиоце. Музеј града Београда, коме је локалитет додељен, организовао је преношење археолошког материјала из бараке у депо, а попис и препакивање материјала још су у току. На терен су изашли стручњаци Саобраћајног института ЦИП и, након увида у стање, доставили извештај са препоруком мера заштите профила од даљег померања. По процени стручњака, неопходно је насути косу рампу која ће одржати природну стабилност профила – навела је Авжнерова. Према њеним речима, Министарство културе је прихватило да финансира израду заштитне рампе, после чега ће ово јединствено неолитско налазиште бити обезбеђено од утицаја природних непогода. Секретаријат за културу последњих десетак година, у својим редовним годишњим плановима, одваја средства за финансирање археолошке кампање, заштиту и конзервацију покретних налаза, заштиту ископа, научну обраду и презентацију до сада откривених сегмената, закључила је Авжнерова. Археолошка ископавања у Винчи крај Београда започета су почетком 20. века, када је Милоје М. Васић на том месту открио трагове неолитске цивилизације, која је на територији југоисточне Европе трајала од 5.250 до 4.250. године пре нове ере. Ова истраживања, с мањим прекидима, трају до данас. Винча је јединствено налазиште у Европи са својим преко 10 метара дебелим културним слојем насталим континуираним животом на том простору.

Извор

[уреди]