Београд: Праћење здравственог стања напуштених животиња

Извор: Викиновости

15. март 2010.
Београд/ Србија

Секретаријат за комуналне и стамбене послове потписаће ускоро протокол о сарадњи са Српским ветеринарским друштвом ради узорковања крвних серума од уличних паса. Како је за Беоинфо рекао Владимир Терзин, помоћник секретара, протокол подразумева узимање узорака крви од уличних животиња које су подвргнуте стерилизацији на Факултету ветеринарске медицине у оквиру спровођења Стратегије за решавање проблема паса луталица на територији Београда.

– Посредством ових анализа моћи ће да се утврди здравствено стање напуштених животиња, тачније да ли су оне преносиоци или „резервоари” инфективних обољења која могу угрозити људе. Пре свега, реч је о болестима попут беснила, бруцелозе, дирофилариозе и разних паразитских обољења. Поред тога, за сваку животињу даће се и опис, као и локација с које је узета, чиме ћемо добити слику епизоотиолошке ситуације на подручју града. Крајњи циљ свакако је превенција ових обољења и спречавање преношења на људе, као и појачавање мониторинга како би се знало која су подручја кризна. У случају изналажења оваквих подручја, у њима ће се појачавати контрола и дезинфекција – казао је Терзин.

Уколико се утврди да на одређеној локацији где бораве пси луталице они нису узрочници одређених болести, ветеринарски инспектори појачаће контролу власничких животиња. Савесност власника паса поново је нешто на шта треба апеловати јер је веома важно да животиње једном годишње буду вакцинисане од беснила и да се бар двапут годишње обави дехелминтизација, односно чишћење животиња од цревних паразита.

– Још је важније да грађани уклоне све оно што за њиховим псом остане јер морају да имају свест о томе да њихова животиња може да буде узрочник заразних обољења – додао је Терзин.

Грађани који се несавесно понашају не само да угрожавају здравље других већ и на известан начин крше законе и подзаконске акте, чиме онемогућавају увођење реда у области зоохигијене на чему град годинама истрајава.

Извор[уреди]