Београд: Обележен Међународни дан сећања на жртве холокауста
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
27. јануар 2011.
Београд/ Србија
Председник Скупштине града Београда Александар Антић и министар рада и социјалне политике Расим Љајић положили су данас венце на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту, чиме је у организацији Владе Републике Србије обележен Међународни дан сећања на жртве холокауста. Антић је истакао да је овај дан прилика да одамо почаст жртвама нацистичке окупације и подсетимо се њихове патње.
Желимо да пошаљемо поруку свету да треба оснажити борбу против расистичке мржње која је довела до холокауста и да ми у Србији, у Београду, градимо такав систем вредности у којем однос према антифашизму заузима посебно место. Залажемо се за континуирану медијску кампању усмерену пре свега ка младима, да путем медија и система образовања, који пресудно обликују свест младих људи, упознамо нараштаје будућности са свим последицама великог зла из прошлости. Одлучни смо да истрајемо у борби против сваког вида дискриминације, ниподаштавања и угрожавања основних људских слобода и права. Данас с поносом истичемо да у Србији и њеном главном граду нема антисемитизма, као ни расне, верске и националне нетрпељивости – нагласио је Антић.
Према речима Расима Љајића, обележавање оваквих датума прилика је да се још једном пошаље порука да припаднике младих генерација треба да одгајамо у духу ненасиља, разумевања, правдољубивости и поштовања различитости. – У обавези смо према свим невиним жртвама, према прошлости али и будућности, како бисмо осигурали да се срамоте холокауста више никад и нигде не понове. Сваки злочин има два имена, жртве и злочинца, и зато данас исказујемо истинско саосећање са непојмљивим страдањем шест милиона Јевреја, али и осуђујемо злочиначки нацистички систем који се заснивао на перфидним методама прогона, лишавања слободе, тортуре и ликвидације. Не постоји ништа страшније од колона људских бића, која су одлазила у тишини и без отпора. Наша земља није била поштеђена страхота холокауста. Од 15.000 Јевреја који су живели у нашој земљи пре априла 1941. Године, око 90 одсто није преживало Други светски рат, а већ 1942. године одавде је у Берлин послат извештај да је Србија земља у којој је решен јеврејски и цигански проблем. После Естоније, Србија је била друга европска окупирана територија коју су нацисти назвали „очишћеном од Јевреја”. Због свега тога, Влада Републике Србије у више наврата исказивала је посвећеност наше државе образовању, сећању и истраживању холокауста, сматрајући то својом цивилизацијском, моралном и људском обавезом. Србија је поносна на своју антифашистичку традицију и допринос у сламању нацизма, а чување успомена на жртве није само обавеза већ и један од основних предуслова стварања друштва заснованог на поштовању појединца, његових права, слобода и различитости – казао је Љајић.
Међународни дан сећања на жртве холокауста 27. јануар установљен је 1. новембра 2005. резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Тог дана је совјетска Црвена армија 1945. ослободила концлогор Аушвиц и суседни Биркенау, највеће стратиште у историји човечанства где је уморено 1,5 милион људи, од тога милион Јевреја. У Другом светском рату страдало је, поред осталог, више од шест милиона недужних жртава припадника јеврејског народа.
Извор
[уреди]- „Београд: Обележен Међународни дан сећања на жртве холокауста” Град Београд, 27. јануар 2011. (српски)