Пређи на садржај

Шта млади мисле о предузетништву у Србији?

Извор: Викиновости


14. март 2012.
Београд/ Србија (ПРОбјаве) - Већина младих у Србији није мотивисана да се бави предузетништвом и не планира своју професионалну каријеру у тој области. Ово показују резултати истраживања Грађанских иницијатива које је спроведено у току 2011. године у 16 градова и општина Србије са око 1200 младих људи између 15 и 30 година.

Министарство омладине и спорта је подржало ово истраживање које каже да 58% младих не планира покретање сопственог бизниса у наредних 5 година, док је тек 7% младих то већ урадило. Од 35% младих који желе да покрену бизнис, већина је са средњом стручном спремом док је 41% њих незапослено. Највише потенцијалних предузетника има у Београду (53%) док је у Војводини ситуација обрнута: чак 76% младих Војвођана/ки не планира да се окуша у предузетнишву у наредних 5 година.

57% младих мисли да је запослење у јавном сектору сигурно запослење а 44% мисли да је рад у државној управи најбоље професионално искуство. Са друге стране, млади сматрају да предузетници не зарађују довољно нити у односу на уложени рад и време нити у односу на ризик који преузимају. Скоро половина младих сматра да је предузетничка зарада мала и тек 1/3 младих би напустила сигуран а лошије плаћен посао када би им се указала прилика да започну сопствени бизнис. 37% испитаника/ца не би напустило сигуран посао без обзира на зараду, док 28% није сигурно како би поступило.

Жене у знатно већем проценту предност дају сигурном запослењу без обзира на плату (42%) него сопственом бизнису (31%), док су те разлике код мушкараца знатно мање (37 и 36%). Мушкарци чешће размишљају о покретању сопственог бизниса у наредних 5 година: 39% мушкараца и 32% жена планира да покрене бизнис за разлику од 62% жена и 53% мушкараца који не планирају сопствени бизнис у наредним годинама. Мушкарци су чешће и власници бизниса – 8% младих мушкараца већ има сопствени бизнис наспрам 6% младих жена предузетница.

Укупан амбијент за предузетништво је негативан, сматра 54% младих док чак 70% њих сматра да је у Србији веома висок ризик за пословање. Да су млади недовољно информисани о цени покретања бизниса, показује и податак да 74% њих мисли да је отварање фирме скупо и компликовано.

Међутим, шта би младе мотивисало да се упак окушају у предузетништву? 66% њих би покушало да има материјалну подршку државе у првим годинама рада, 54% - када би на тржишту владала здравија конкуренција, 52% - када би могли да добију повољан кредит и 46% - када би имали могућност да стекну искуство у вођењу посла. Могућност високе зараде и жеља да "буду сам свој газда" такође их мотивишу на предузетништво.

Како им помоћи? Развијати бизнис инкубаторе при локалним самоуправама у њиховим слободним просторима. Смањити намете у прве 2 - 3 године рада омладинског микробизниса. Обезбедити им обуке у реалном радном окружењу и увести образовање за предузетнишво кроз целокупан систем образовања. Ово су неке од препорука из истраживања које је у целини доступно на: http://www.gradjanske.org/page/civilSocietyDevelopement/sr/center/publications.html

Осим што пружа јасан увид у то шта млади у Србији мисле о предузетнишву, циљ овог истраживања је да буде извор информација и препорука свим представницима приватног, јавног и невладиног сектора, односно свим релевантним актерима који својим ангажовањем и конкретним активностима могу мотивисати младе да покрену сопствени бизнис и тиме допринети смањењу незапослености у Србији.

Истраживање "Млади и предузетништво" спроведено је у оквиру пројекта "Државни службеник? – Не хвала, ја сам предузетник!" ког финансира Министарство омладине и спорта а спровели су Програм за младе Грађанских иницијатива, Канцеларије за младе општина Блаце и Пријепоље и Канцеларије за младе градова Београда и Бора.

Извор

[уреди]