Protesti u Evropi zbog sporazuma Akta
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
Slika: Usien.
12. februar 2012.
Evropa - (Beta) - Desetine hiljada ljudi protestovale su u subotu širom Evrope, a najviše u Nemačkoj, u znak protivljenja međunarodnom sporazumu o borbi protiv falsifikovanja sporazuma Akta (ACTA).
Prema rečima brojnih kritičara, odredbe tog sporazuma omogućavaju cenzuru Interneta i drakonsko kažnjavanje građana uz obrazloženje borbom protiv piraterije.
U Nemačkoj gde se temperatura u subotu kretala od minus 20 do nule, u Minhenu je izašlo oko 16.000 uglavnom mladih ljudi, u Berlinu 10.000, u Hamburgu 5.000, u Dortmundu 4.000, a po tri hiljade u Frankfurtu i Drezdenu, rekli su organizatori i policija.
Organizatori protesta anti-AKTA naišli su na veliki odziv i u novim članicama EU gde korisnici interneta smatraju taj propis ozbiljnim kršenjem svojih sloboda.
U centru Sofije više od 3.000 ljudi skandiralo je „Ne AKTA!“ i „Mafija!“ optužujući vlasti da su tajno potpisale sporni sporazum, zanemarivši javno mnjenje.
Uprkos jakom mrazu u više rumunskih gradova na ulice je izašlo nekoliko hiljada ljudi. U Budimpešti se okupilo oko 400, a u Vilnjusu izašlo oko 600.
U Beču i još nekoliko austrijskih gradova na anti-AKTA protestu učestvovalo je oko 6.000 ljudi, dok je u Parizu protestovalo više stotina građana.
Masovni protesti praćeni su peticijom za odbijanje Akte koju je do sada potpisalo blizu dva miliona ljudi, a samo u Nemačkoj čije su vlasti juče odložile potpisivanje kontroverznog sporazuma, bilo je zakazano 49 protesta.
Kako britanski list Ekonomist ukazuje, „protesti širom Evrope mogli bi da ubiju antipiratski sporazum“, pošto je više od 1,8 miliona ljudi potpisalo peticiju protiv Akte.
Nedeljnik Ekonomist ocenjuje da je sporazum „potencijalno drakonski“, i da se o njemu „tajno pregovaralo izvan međunarodnih trgovinskih tela kao što je Svetska trgovinska organizacija - uprkos kritici iz EU“.
„To znači da su ignorisana mišljenja drugih zemalja koje će ta propis pogoditi, pre svega zemalja u razvoju“, navodi Ekonomist i kaže da je Akta „pokušaj bogatih zemalja da zaštite svoju industriju zasnovanu na intelektualnoj svojini“.
Izvori[uredi]
- „Protesti u Evropi zbog sporazuma Akta” Новинска агенција Бета, 11. фебруар 2012. (srpski)
