Lale: Anđelovi vodopadi
RADNA VERZIJA
Postoji lepota koja privlači ljude svojim bogatstvom, opčinjava svojom raskoši boja, raznolikošću pejzaža i lepotom predela. Druga vrsta lepote koja fascinira ljude je divlja lepota neukroćene prirode, sa kojom se ne može vladati, već je ostaviti takva kakva je i diviti se njenoj monolitnoj snazi. Toj vrsti fascinantne lepote pripada Anđeoski vodopad.
Venecuelanski istraživač Ernesto Sančez La Kruz je zapadnom svetu prvi doneo šture vesti o vodopadu 1912. godine, ali svoje otkriće nikada nije objavio široj javnosti, tako da je vodopad ostao nepoznat sve do 1937. godine. Američki pilot, istraživač i tragač za zlatom, Džimi Ejndžel, je leteo avionom sa svojom ekspedicijom u blizini Nacionalnog parka Kanajma. Zbog problema sa letelicom prinudno su se spustili u prašumu. Tom prilikom Ejndžel je zapazio vodopad koji je na njega ostavio snažan utisak. Njegovoj ekspediciji je bilo potrebno 11 dana da stignu do civilizacije. Vest o njegovom otkriću se brzo proširila svetom i u njegovu čast vodopad je dobio svoje današnje ime. Bukvalan prevod prezimena ovog pilota je anđeo što je dovelo do ustaljenja naziva Anđeoski vodopad u srpskoj geografskoj literaturi.
I ovoga puta, nastavljajući tradiciju Vikinovosti, za pomoć smo se obratili apsolventu Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ivanu Matejiću, da nam da prikaz i osnovne podatke o ovoj prirodnoj lepoti koja se našla u izboru za sedam svetskih čuda.
Ivan M.
Anđeoski vodopad je najviši vodopad na svetu. Nalazi se na maloj reci Čurun, desnoj pritoci Karonija u jugoistočnoj Venecueli u regionu Grana Sabana u okviru Nacionalnog parka Kanajma. U španskom govornom području poznati su kao Salto Anhel (Salto Del Ángel), dok se u Zapadnom svetu koristi engleski naziv Ejndželov vodopad (Angel Falls).
Vodopad je visok 979 metara (prema nekim izvorima, navodi se čak 1024 m), a slobodan pad vode iznosi 807 metara. Prema klasifikaciji spada u tektonske vodopade nastale na odsecima rasednog porekla. Voda se obrušava sa Đavolje planine i na dnu pravi pećine u koju propada i ponire. Planina je sačinjena od peščara, a voda je izuzetno kisela i blago crne boje, što je uzrokovano raspadanjem biljaka u toj sredini, a osim toga vrši blagu eroziju vertikalnih strana planine. Neposredno pred dno usled velikog pada vodopad formira sopstvenu mikroklimu koja se ogleda u nastanku vetrova plahovitog pravca i pojave izmaglice.
Kako se vodopad nalazi na vrlo nepristupačnom mestu dugo je bio nepoznanica za sve, sem za lokalno stanovništvo. Flora i fauna je vrlo bogata. Oblast pripada jedinstvenoj Panebuj florističkoj oblasti u kojoj se izdvajaju četiri visinska sprata, svaki od spratova je karakterističan po načinu na koji su se biljke prilagodile stepenu kiselosti i siromašnosti tla. Najinteresantniji je najviši sprat gde se mogu sresti karnivorne biljke rosulja i Uticularia Humboldtii . Osim njih ovde postoje i brojne monokotiledone i biljke cvetnice, od kojih čak hiljadu različitih vrsta orhideja. Fauna ove oblasti je raznovrsna i bogata, a najzastupljeniji stanovnici su jaguari, pume, lenjivci, tapiri i armadilji, kao i brojne vrste insekata.
Za vodopad je lokalno stanovništvo znalo još od pamtiveka. Na jeziku Pemon indijanaca zove se Kerepakupai meru (Kerepakupai merú), što u prevodi znači pad sa najviše tačke i Parekupa-vena (Parakupa-vena), što bi značilo vodopad veoma duboke vode.
Vikinovosti
Anđelovi vodopadi su jedna od najvećih turističkih atrakcija Venecuale, ali čak i u današnje vreme put do vodopada nije jednostavan. Vodopadi se nalaze u izolovanom delu venecuelanske džungle i da bi se stiglo do tamo potrebno je leteti od Karakasa do kampa Kanaima, kao početne tačke za putovanje rekom do podnožja vodopada. Putovanje rekom je obično u periodu jun-decembar, kada je reka dovoljno duboka za drvene čamce koje za prevoz koriste indijanski vodiči iz plemena Pemon.
Postoji takođe i mogućnost putovanja avionom i kratki letovi iznad samih vodopada ali oni ne daju pun osećaj ove lepote.
Izvor[uredi]
- Novinar Vikinovosti Laslo Varga