Тензије на словеначко-хрватској граници
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Већ други дан трају тензије на словеначко-хрватској граници на реци Мури. Инцидент је почео хапшењем групе словеначких и мађарских новинара од стране хрватске полиције јер су наводно нелегално ушли на хрватски катастар. Овај потез хрватске полиције наишао је на оштру реакцију у званичној Љубљани. Минстарство спољних послова Словеније промптно је послало протестно писмо хрватском Министарству спољних послова и уједно обавестило и Европску комисију. Како званична Љубљана наводи „хрватска полиција је погрешно третирала границу катастарске општине као државну границу, која још није споразумно и коначно одређена“
Након краћег задржавања у полицији, новинари су враћени на званични гранични прелаз и пуштени да се врате у Словенију. Међутим, озбиљност инцидента је очигледно имала другу димензију у Словенији, која је реаговала распоређивањем специјалних јединица у граничном појасу. Хрватска страна је такође реаговала распоређивањем додатних полицијских снага.
Инцидент са наставио и у четвртак, када је са словенске стране довежен ватрогасни камион са мердевинама и корпом који је двојицу словеначких специјалаца подигао на висину од око 30 метара у сврху надгледања границе. Хрватска полиција је ово означила као погранични инцидент јер словеначки специјалци „неовлашћено снимају хрватску територију“. Паралелно са овим, земљани пут који води до угњежденог места Миришће (катастарски хрватског) прекопан је и препречен са неколико дебала. Касније тог дана, на словеначку страну стигао је шлепер са бетонским блоковима и дизалица који су почели да постављају бетонске барикаде на пут око граничног прелаза. Словеначка страна је ово објаснила потребом да се ограничи брзина кретања возила како ни би узнемиравала стациониране специјалце.
Паралелно са догађајима на граници, обе земље воде активну дипломатску иницијативу. Иако су званичници обе републике, у првом реду хрватски премијер Иво Санадер и словеначки председник Јанез Дрновшек, изразили потребу мирног решења, коначно разрешење ситуације изгледа далеко. Спорна хрватско-словеначка граница, како на мору тако и на копну, камен је спотицања две републике већ извесно време. Иако је било више позива на билатерално решење, оно се чини далеким. Иако је словеначка преговарачка позиција нешто јача, услед чланства у ЕУ, Санадер је нагласио да „Хрватска неће куповати чланство у ЕУ својом територијом“. Највероватније је да ће спор епилог добити међународном арбитражом.
С друге стране, званичници у Бриселу сматрају да је спор унутрашње питање две републике. Хавијер Солана је нагласио оно што је једном приликом већ речено, да ЕУ нема надлежности у демаркацији граница. Венсан Дежер, изасланик Европске Комисије у Загребу, позвао је на мирно решење „у европском духу добросуседских одоноса“.
Извор[уреди]
- Б92 „Хрватско-словеначке игре на граници” Б92, 14. септембар 2006. (српски)