Пређи на садржај

Испуњавање критеријума за шенген до 30. септембра

Извор: Викиновости



Божидар Ђелић
Божидар Ђелић

22. јул 2009.

Београд / Србија (Бета) Потпредседник Владе за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је у среду да Србија преостале техничке критеријуме за визну либерализацију са Европском унијом треба да испуни до 30. септембра.

На седници скупштинског Одбора за европске интеграције Ђелић је казао да су преостале четири техничке ствари да се ураде, а да је међу њима и потписивање оперативног споразума између Србије и Еулекса.

„То је завршетак посла који је започет под окриљем Уједињених нација прошле године. Ради се о обезбеђивању административне линије (са Косовом) а не некаве границе, поготово не државне“, истакао је Ђелић и одбацио спекулације да је Србија посредно признала јужну покрајину јер није обезбедила укидање виза и за грађане Косова.

Он је додао да се преостала три техничка питања односе на спровођење Закона о странцима, ефикасну борбу против корупције и безбедну процедуру за издавање биометријских пасоша.

Ђелић је поновио да ће држава учинити све да у наредним годинама обезбеди визну либерализацију и за грађане Косова.

Додао је да Косову нису укинуте визе из безбедносних разлога а да је за то одговорна актуелна власт у Приштини.

Потпредседник владе је још једном позвао грађане из Србије и дијаспоре да изваде нове биометријске пасоше јер ће само с њима моћи да путују у земље чланице ЕУ без виза.

Он је указао да је за сада у оптицају 850.000 биометријских пасоша и додао да ће грађани од 2010. путовати у ЕУ само са тим пасошем, односно без позивног писма и административних процедура.

У државама чланицама ЕУ грађани ће са биометријским пасошем моћи да се у континуитету задрже 90 дана, навео је Ђелић и додао да ће, уколико после тога остану у некој земљи, бити депортовани назад у Србију, у складу са Споразумом о реадмисији.

Ђелић је рекао и да "бели шенген" не значи исто што и слободно кретање радне снаге, односно да грађани не треба да гледају на укидање виза као на могућност да пронађу посао у ЕУ, већ као на право да слободно путују тим земљама.

Он је навео да укидање виза за грађане Србије има економску димензију у том смислу што је само у прошлој години на визе и пратећу папирологију потрошено око 20 милиона евра.

Извор

[уреди]