Викивести интервју: Велики кањон Колорада

Гренд Кењон, већ само име даје осећај нечег необичног, великог и узбудљивог. Нешто што треба видети, сазнати нешто више о њему, нешто што фасцинира својом моћи, грандиозности и геоморфолошком лепотом. Тој врсти фасцинантне лепоте припада Велики кањон Колорада.

Велики кањон Колорада је најдубљи и највећи кањон на свету. Налази се у северозападној Аризони. Већи део кањона чине степеничасте стене, над којима је некада протицала река Колорадо, а која се данас налази на много нижем нивоу у кањону.

Кањон је дуг 446 километара, широк 29 километара и дубок преко 1.500 метара. Чине га стене са оштрим литицама, много долина и дубоки кланци. Велико пространство је проглашено националним парком, којег посети око 4 милиона туриста годишње.

Велики кањон је резултат велике ерозије, вулканских ерупција, наслага лаве и протицања реке Колорадо. Налази се на надморској висини између 1.500 и 2.600 метара

И овога пута, настављајући традицију Викиновости, за помоћ смо се обратили студенту Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, Ани Младеновић, да нам да приказ и основне податке о овој природној лепоти која се нашла у избору за седам светских чуда. Интервју је овај пут направио новинар Викиновости Миле Киш, а за Викиновости приредио Ласло Варга

“	Велики кањон реке Колорадо (само да напоменем да је тај кањон у ствари клисура, јер у геоморфологији постоји јасна подела између клисуре и кањона. Како је половина његове ширине нешто већа од дубине, ово мора бити клисура. Да је обрнуто, био би кањон)	”
—напоменула је Ана Младеновић одмах на почетку ексклузивног интрвјуа за Викиновости

Викиновости Снага воде најбоље се огледа у њеној разорној моћи, а један од најубедљивијих доказа је Велики кањон реке Колорадо?

Ана М. Да, Велики кањон реке Колорадо свакако да представља један од импозантних примера разорне моћи реке. Када помислите да је река буквално просекла стену у дужини од 445 километара, и направила кањон који је дубок 1800 метара, то делује готово нестварно. Међутим, у геоморфологији, то је сасвим нормална појава. Велики кањон реке Колорадо настао је удруженим дејством ерозије у оквиру флувијалног процеса и унутрашњих тектонских сила. Флувијални процес је геоморфолошки процес који настаје дејством сталних линијских токова (река, али и мањих сталних токова). Као и сваки други геоморфолошки процес, и флувијални процес тежи да поништи дејство унутрашњих сила Земље. Та два процеса у ствари представљају две антагонистичке силе (унутрашње, ендогене силе, теже да издигну површ Земље, док спољашње, егзогене силе, теже да пониште дејство ендогених сила тиме што поравнавају облике настале дејством ендогених сила). Ендогене и егзогене силе су, такође, и узрочно-последично везане – што је веће издизање условљено дејством унутрашњих сила, већа је и ерозија геоморфолошких процеса; када, услед унутрашњих сила део Земљине коре почне да тоне, повећава се принос материјала, односно акумулација геоморфолошких процеса.

Огромно ерозионо дејство које је имала река Колорадо у ствари је последица великог тренда издизања терена којим ова река тече. Како се терен издизао, река је тежила да га што више поравна. С обзиром на то да линијски токови тешко могу променити правац тока у условима појачане ерозије, река је наставила да се усеца по правцу по коме је и раније текла.

Викиновости Да би се направила речна долина дугачка преко 445 километара засигурно је потребна велика разорна моћ, али и одређен временски период?

Ана М. Тако је, речна долина оваквих размера не може да настане у кратком временском периоду. Издизање овог дела терена, које је било условљено тектонским покретима, започело је са Ларамијском орогенезом, пре око 75 милиона година (у току ове орогенезе створене су и Стеновите планине, које представљају део великом масива Кордиљера). Сматра се да је река Колорадо настала пре око 5.3 милиона година, али њена долина у то време није имала карактер кањона (кањон је речна долина чија је ширина много мања од дубине). Речну долину оваквог типа, Колорадо је почео формирати пре око 3 милиона година, а садашњу дубину, кањон је достигао пре 1.2 милиона година.

Викиновости Занимљиво је да се на појединим површинским деловима могу наћи остаци мора, док су на самом дну кањона видљиви трагови некадашњих висоравни

Ана М. Та појава у геологији такође није чудна. Услед тектонских покрета, Земљина кора може бити издигнута и више хиљада метара, тако да се некадашње морско дно може наћи на врху неке планине. Такође, када се морско дно издиже на површ, оно није потпуно равно, већ има неки „рељеф“ који је настао дејством морске воде. Ти облици након издизања могу бити обликовани дејством спољашњих сила, па тако добити форму висоравни и слично.

Викиновости Средином двадесетог века градњом бране доток воде у кањон готово да је прекинут, чиме је некадашња најразорнија река у тренутку била осуђена на нестајање

Ана М. Такви подухвати сигурно да представљају велике еколошке катастрофе. Сви смо свесни тога да смо у мањку енергије, па се због тога трудимо да је добијемо из свих могућих извора. Међутим, питање је докле треба ићи. Ако је могуће у исто време имати и електрану за производњу енергије и очуване еколошке системе, као пре изградње акумулација, онда треба искористити потенцијал воде. Међутим, ове две ствари обично искључују једна другу. Изградњом велике акумулације воде мења се читав еколошки систем узводно од бране, али се мења и еколошки систем низводно од бране, јер је заустављен ток реке. Због тога изумире велики број врста биљака и животиња, које су живеле у том простору, што је јако штетно. Сматрам да наш превасходни циљ треба да буде очување природних лепота и привлачење туриста на тај начин, а изворе енергије морамо тражити на местима где нећемо загађивати природу.

Викиновости Кажи нам нешто о клими, флори и фауни са обзиром на величину кањона, да ли је нешто издваја од околине?

Ана М. Клима је на простору Великог кањона Колорада условљена надморском висином тачке посматрања (као и на свим другим местима). У општем случају је сушна, са два периода у току којих се излучи велика количина падавина – током зиме, и у периоду пред почетак јесени. Климатски услови слични су као у пустињама Аризоне. Просечна температура у току лета достиже 40 степени, док зими пада и до минус 20 степени.

С обзиром на климатске услове у Великом кањону, тамо живе само најотпорније врсте биљака и животиња, које преживљавају само у пустињским пределима. У овом пределу живи око 170 врста гљива, 65 врста маховина и око 190 врста лишајева. Од овог броја, 63 биљке добиле су статус заштићених биљака у Одељку за рибе и дивљи свет Сједињених Америчких Држава. Од животиња су на простору Великог кањона реке Колорадо забележене 34 врсте сисара.

Викиновости Велики кањон сваке године привлачи неколико милиона туриста?

Ана М. Да, готово је незамисливо свакоме ко се нађе у том делу САД-а да не посети један овакав природни феномен. Људи желе да виде највећи кањон на свету, укљештене меандре које река Колорадо гради у свом кањону, њену жуто-браон боју у току обилнијих падавина, која потиче од растворених оксида гвожђа, степеничаст изглед кањона, који је последица тога што су, у току настанка слојева стена, таложени наизменично пакети мекших и чвршћих стена. У сврху што бољег доживљаја приликом посете Великог кањона, саграђен је стаклени мост који једним делом иде преко кањона, чиме се може употпунити утисак о једном од најлепших кањона на свету.

Викиновости Захвалили смо се Ани Младеновић на уступљеном времену и на овако исцрпним подацима. Занимљивости из чланка и доста података који нису имали простора да уђу у чланак ће надамо се пробудити вашу радозналост и можда вас одвести једног дана на видиковце кањона да се и сами уверите у лепоте једног од природних чуда данашњице.