Vikivesti intervju:Pavle Ćosić

4. decembar 2009.

Pavle Ćosić – lingvista, pisac, Ilegalni poslastičar...

Ostavite Pravopis po strani. Neupotrebljiv je!

Vikivesti Ko je zapravo Pavle Ćosić? Neki vas znaju kao lingvistu, drugi kao pisca, treći kao Ilegalnog poslastičara, zatim blogera... Kako biste samog sebe predstavili?

Pavle Ćosić Ja sam pre svega lingvista i po obrazovanju i po interesovanju, ali i po najvećem opsegu delatnosti. Pisac sam od pre tri godine otkako sam objavio roman Leposava koji je nastao kao plod mojih blogerskih aktivnosti. Što se tiče Ilegalnih poslastičara, to je treći element mog interesovanja — nazovimo to nekim umetničarenjem.

VV Onda ćemo najpre razgovarati sa Pavlom Ćosićem lingvistom. Prošle godine ste sa saradnicima objavili Rečnik sinonima. Šta nam možete reći o tom izdanju?

PĆ To je jedan megalomanski poduhvat kojeg sam se latio još početkom devedesetih godina. Ideja je da takav rečnik pomogne svima onima koji pišu, prevode, lektorišu ili samo žele da se bolje obaveste o značenju neke reči. Na primer, svoj novi roman pišem uz pomoć tog rečnika i on će zbog toga biti stilski bolji, leksički sadržajniji i imaće neke neočekivane jezičke obrte, a toga u mom prethodnom romanu nema. Skupština grada uložila je deo novca u taj projekat, a ogromnu zahvalnost dugujem i prenumerantima bez kojih ovaj rečnik ne bi mogao da ugleda svetlost dana. Mnogo su mi pomogli i akademik Ivan Klajn i profesor Danko Šipka koji su svojim recenzijama za Konkurs za kapitalna dela nesumnjivo mnogo doprineli da dobijemo novac.

„

Moramo uzeti u obzir da je jezik živ organizam, da svakodnevno nastaju nove reči i da svaki rečnik vrlo brzo zastareva. Zahvaljujući internetu, napokon su stvorene mogućnosti za rečnik koji će uvek biti aktuelan.

”

VV Kako je tekao rad na rečniku?

PĆ Rad na rečniku je bio u nekim momentima toliko uzbudljiv da se graničio sa kriminalističkim romanima, ali bilo je tu i dosta elemenata komedije. Bilo kako bilo, rečnik je izašao, vrlo sam srećan zbog toga i nikad neću zaboraviti poslednje dve godine rada na njemu. Napokon, to će zanimati vaše čitaoce, ovaj rečnik biće uskoro dostupan na internetu i to baš kao Vikirečnik i svako će moći da daje svoje primedbe, sugestije, dodaje nove reči i slično, jer, ne samo da se potkralo dosta grešaka i propusta, nego moramo uzeti u obzir da je jezik živ organizam, da svakodnevno nastaju nove reči i da svaki rečnik vrlo brzo zastareva. Zahvaljujući internetu, napokon su stvorene mogućnosti za rečnik koji će uvek biti aktuelan.

VV Recenziju su vam pisali profesori Ivan Klajn i Danko Šipka. Kakvo je njihovo mišljenje o ovom delu nakon što je izašlo iz štampe?'

PĆ Profesor Klajn je napisao prikaz rečnika u NIN-u čim je izašao. Recenzija je vrlo pozitivna, ali ukazuje na propuste koje i sam spominjem. Danko (s kojim sam inače radio na mnogim njegovim rečnicima i imamo dosta iskustva u zajedničkom radu), trebalo je da bude jedan od saradnika na samom rečniku, ali smo od te ideje odustali jer se on nije slagao s koncepcijom kakvu sam ja postavio. On je smatrao da iza svake navedene reči treba da stoji objašnjenje šta ona znači, kako bi mogli da je koriste i stranci (što je i normalno jer on predaje srpski na univerzitetu u Finiksu u Arizoni), ali ja sam smatrao da bi to previše opteretilo rečnik, da bi nam trebalo još tri godine više da ga završimo i da bi opet bio pun praznina i nedoslednosti.

VV Kakvo je po vašem mišljenju stanje u srpskom jeziku danas? Na novi Pravopis čeka se već godinama, i još uvek je neizvesno kada će se on pojaviti.

PĆ Upravo tako. Nedavno sam o tome razgovarao s profesorom Klajnom koji je tu najkompetentniji i nalazi se na čelu komisije koja bi trebalo da verifikuje novi pravopis i on mi je potvrdio da se još ne vidi kraj toj agoniji zvanoj Pravopis. Naš jezik najviše pati upravo zbog jezivo zastarelog i praktično neupotrebljivog pravopisa koji jedva da je imalo menjan od 1962. godine. To je skoro pola veka! Kao što rekoh, jezik je živ organizam i tako star pravopis zapravo je beskoristan. Bolje da ga ni nema. I mi kad sad ovako razgovaramo, moramo da pravimo mnoge prekršaje u odnosu na taj još uvek aktuelni pravopis jer bi u suprotnom ova konverzacija malo podsećala na loše napisan scenario. Ipak, dobra je vest da profesor Milan Šipka priprema Pravopisni rečnik koji je već u pretplati. Verujem da će taj rečnik umnogome razrešiti, ako ne sve, onda bar brojne dileme koje postaju toliko nepodnošljive da zbog njih već dolazi do svađa i prepirki koje često prerastaju i u fizičke obračune. Prisustvovao sam jednoj takvoj raspravi upravo na Vikipediji. Nevolja je u tome što svi koji učestvuju u takvim raspravama mogu da se pozovu na nešto i da ispadne da su u pravu iako tvrde suprotno od onoga koji takođe vrlo lako može dokazati da je u pravu. U svakom slučaju, moj savet je da se aktuelnog Pravopisa ne treba držati kao pijan plota, ali i da svako treba da ima neku vrstu autocenzure i da ovakvo stanje, za koje su najviše krivi filolozi, ne zloupotrebljava previše i ne normira srpski jezik kako mu se ćefne jer to stvara samo još veću zbrku.

VV Šta mislite o Vikipediji na srpskom jeziku?

PĆ Vrlo je često koristim, mnogo radije nego englesku. Možda zbog neke vrste internet-patriotizma. Gledam i sam da doprinesem da bude bolja kad god mogu. Naravno, to je projekat za koji će se još bar nekoliko godina govoriti da je u povojima, ali je već sad skoro neverovatno koliko tamo podataka može da se nađe. Sve pohvale onima koji na njoj rade. Moje zamerke na našu Vikipediju su to što ima previše preslikanih članaka sa hrvatske koje se niko nije potrudio kvalitetno da serbizira. Ja sam jedan od onih koji kad čita neki takav članak, odmah klikne na uredi i onda ga sređujem tako da bude potpuno u duhu srpskog jezika. Druga moja zamerka su loše prevedeni članci sa engleske Vikipedije (takve isto sređujem dok ih čitam).

| Vikipedija na srpskom jeziku je projekat za koji će se još bar nekoliko godina govoriti da je u povojima, ali je već sad skoro neverovatno koliko tamo podataka može da se nađe.

Treća je isto jezičke prirode, a to je da su neki originalni članci toliko nepismeni da ih u naučne svrhe koristim s jednim lingvističkim društvom kako bismo napravili bazu najčešćih gramatičkih, pravopisnih, sintaksičkih i morfoloških grešaka koje se javljaju kod ljudi takozvane potpuno oformljene pismenosti, znači kod onih koji su završili srednju školu. Za to je kriv školski sistem, nema sumnje, i mi to radimo upravo da bismo od prvog razreda osnovne škole krenuli u takvu vrstu opismenjavanja da do kraja osnovne škole svi budu sposobni ispravno da se izražavaju pismenim putem. Sa ovakvim školskim sistemom to mogu samo izuzetno pažljivi i talentovani učenici koji znanja stiču izvan škole. Naravno, nije nam Vikipedija jedini izvor. Dragoceni izvor su još blogovi, komentari na blogovima, ali možda ponajviše komentari na vesti u internet medijima. Eto, ispade da su sve moje primedbe na Vikipediju jezičke, ali nije baš tako. Mislim da je nekim člancima koji su zavredeli više pažnje pridato premalo. Tada moram da odem na englesku ili neku drugu Vikipediju, što, kao što rekoh, nerado činim.

VV Na Vikipediji su pravopisne rasprave veoma česte, jer uređivači često ne mogu da se slože oko mnogih pravopisnih problema. Imate li ideju šta bi se moglo učiniti da se pravopisne nesuglasice nekako reše?

PĆ Imam jedan vrlo jednostavan predlog po tom pitanju. Dok ne bude donesen novi pravopis, o pravopisnim pitanjima jednostavno ne raspravljati. Kao što rekoh, na Vikipediji ionako ima toliko neverovatnih gramatičkih grešaka, sintaksički potpuno neprihvatljivih rečenica, povremeno čak toliko nerazumljivih konstrukcija koje se ne mogu ni lektorisati, da je pravopisno čistunstvo u takvoj situaciji prosto smešno. Kad izađe novi pravopis, biće vrlo lako ispraviti stvari koje nisu u skladu s njim. Zasad, neka se Vikipedija razvija što može brže i šire. Ostavite pravopis po strani. Neupotrebljiv je!

VV Spomenuli ste da je dobro što će uskoro izaći pravopisni rečnik Milana Šipke. Da li bi u tom slučaju oni koji se bave pisanjem, trebalo da se služe pravopisnim rečnicima pre nego aktuelnim pravopisom?

PĆ Na ovo pitanje ne mogu da odgovorim iz prostog razloga što taj Pravopisni rečnik još nije izašao i nisam ga video. Ipak, s obzirom na to da će morati da prođe komisiju i da se radi o autoritetu kao što je Milan Šipka, onako unapred, složio bih se, ako se već povede neka rasprava, bolje verovati njemu nego tom inkriminisanom Pravopisu. Međutim, u svemu tome postoji jedan problem koji je praktično nerešiv. Pre ovog Šipkinog Pravopisnog rečnika koji tek treba da ugleda svetlost dana, imali smo izuzetno popularan Klajnov Rečnik jezičkih nedoumica koji je doživeo milijardu izdanja. Uprkos popularnosti koji je taj Rečnik stekao i uprkos neprikosnovenom autoritetu Ivana Klajna, mi i dalje u celom društvu imamo ogroman broj ljudi koji taj Rečnik ne priznaju. Primera radi, Klajn, kao i svi lingvisti sa celog bivšeg srpskohrvatskog područja tvrde da se pridev zadnji može koristiti u značenju poslednji. Tako piše i kod Klajna i u svim jezičkim i pravopisnim priručnicima, pa i u svakom rečniku, ali najveći jezički puristi (koji uglavnom nisu ni lingvisti ni filolozi nego najčešće matematičari, arhitekte i pravnici), stajaće na neverovatno zadrtim pozicijama da je to pogrešno. Ako pogledamo samo taj primer, uverićemo se da ni novi Pravopis ni bilo koji Pravopisni priručnik neće nimalo pomoći da lažni jezički čistunci, koji strašno koče razvoj jezika, budu ućutkani. Tako je bilo kroz celu istoriju našeg jezika, a kao najbolji primer uzmimo borbu Vuka Karadžića sa slavenoserbskim kvazifilolozima. Iako je Vuk taj rat dobio (da se razumemo, u školi se uči da je to bio rat, nije to moj termin), mi i dalje imamo veliki broj sledbenika koji su taj rat izgubili i još uvek ga doživljavaju kao bitku, a rat će dobiti vraćanjem na potpuno nerazumljiv jezik koji se u pisanim spomenicima koristio pre Vuka. A razlozi opet nisu jezičke prirode, nego uglavnom političke, pa i religijske.

VV A sada da čujemo nešto o Pavlu Ćosiću piscu. Pre dve godine izašao je vaš prvi roman – Leposava. Pre toga bavili ste se samo lingvističkim radom. Vaša prethodna knjiga je bila Srpski za strance. Kako ste odlučili da napišete roman?

PĆ Na ideju za Rečnik sinonima sam upravo došao pišući, tako da nije baš sasvim istina da sam pisac postao tek od Leposave. Pisao sam i objavljivao kratke priče u našim književnim časopisima. Roman je nastao od jedne blogerske priče i praktično se napisao sam od sebe. Postao je hit, ušao je u izbor za NIN-ovu nagradu, sprema se treće izdanje i, iako sam prvo mislio da više neću pisati, bar ne romane, pritisak čitalaca je učinio da jednu novu zanimljivu ideju pretočim u roman na kojem trenutno radim, ali sa znatno manje poleta nego što je to bilo u slučaju Leposave.

VV Da li vam se više dopada pisanje romana ili bavljenje naučnim radom?

PĆ Propustili ste da me pitate i za ono moje treće interesovanje, ali svejedno. Volim sve tri stvari i mislim da bi mi život bio mnogo dosadan kad se ne bih bavio svim trima. Povrh toga, bavim se još nekim stvarima. Recimo, volim da kuvam... Interesantno je da me sve te stvari koje me zanimaju ciklično obuzimaju. Najgore je kad mi se desi da moram da radim jedno zbog nekog roka ili slično, a radi mi se nešto drugo. Ipak, izdržljivo je i ne žalim se.

VV Šta trenutno pišete?

PĆ Roman o Hrvatu, studentu engleskog i nemačkog, koji dolazi u Beograd da ispita raspoloženje među mladim Srbima kako bi njegova turistička agencija sastavila atraktivnu i adekvatnu turističku kampanju za hrvatsko primorje. Radi se o političkoj satiri koja, kao i Leposava, ima pre svega za cilj da nasmeje i zabavi čitaoca, a zatim i da mu otvori oči oko nekih stvari. Želja mi je da se ova knjiga podjednako dobro prodaje i u Srbiji i u Hrvatskoj.

File photo of Saddam Hussein appearing before the Tribunal on July 1, 2004

Elektronska patka

Pavle Ćosić je autor čuvene „elektronske patke“ u kojoj se četranaestogodinji Vlade Divac navodno žali Politikinom Zabavniku kako je previše visok za svoje godine i ne želi više da raste. (vidi sliku) Preturajući po starim Zabavnicima naišao je na pismo izvesnog Mizaha Karića i došao na ideju da ga potpiše sa Vlade Divac. Vest se ubrzo raširila putem Interneta. Najpre ju je kao istinitu preneo Glas javnosti, a zatim su je po automatizmu preneli i drugi mediji. U intervjuu za NIN Ćosić kaže: Ideja je bila da pokažem dokle je moguće manipulisati ljudima pomoću elektronskih medija, naročito pomoću elektronske pošte. Ta informacija se vrlo brzo raspršila, skoro svako ko koristi i-mejl, a zna srpski, dobio je to u svoj kompjuter, tako da sam već posle dve nedelje na sajber-magazinu Krompir koji uređujem, morao da demantujem i da takođe elektronskom poštom pošaljem originalnu verziju tog pisma.

Nije mi bila namera da kompromitujem Divca, nego da proverim koliko vremena treba da prođe da bi ljudi to progutali. Prošlo je vrlo malo vremena zato što je u roku od dve nedelje izašlo u Glasu javnosti, a po automatizmu i u drugim dnevnim novinama, a da niko to nije proveravao.

Izvor: NIN

VV Poznati ste i po takozvanim „elektronskim patkama“. (vidi antrfile) Kako ste time počeli da se bavite?

PĆ Pripišimo to mojoj sklonosti za diverzijom. Diverzija je moje omiljeno oružje u tom mom trećem po redu interesovanju — umetnosti, a tu spada na neki način i pisanje. I ono što pišem sadrži elemente diverzije. Mnogi kritičari su tačno primetili da je Leposava izuzetno subrerzivan roman. Ta sklonost me ponekad odvede u neke malo mutne vode, ali ja se trudim da isplivam iz njih i da se brčkam u čistom plićaku.

„

Iskustvo nam govori da što je pritisak Države jači, da tim lakše isplivavaju dobri, pedantni i objektivni novinari. Mislim da će ovaj put taj balast tačnog medijskog informisanja poneti upravo internet.

”

VV Šta mislite o stanju u medijima danas?

PĆ Mislim da su nešto bolji nego što se priča, da su nešto gori nego što su bili do pre samo godinu dana, ali će sad biti mnogo gori otkako je uveden ovaj drakonski Zakon o informisanju koji je toliko restriktivan da prosto nisam mogao da verujem kad sam čitao njegove stavke. Mislio sam da su ta vremena za nama. Ipak, iskustvo nam govori da što je pritisak Države jači, da tim lakše isplivavaju dobri, pedantni i objektivni novinari. Mislim da će ovaj put taj balast tačnog medijskog informisanja poneti upravo internet. Ljudi na vlasti su mnogo nerazumni ako misle da je internet nebitan. Danas svaki klinac može da otvori svoj blog i informiše nas bolje od Politike, B92 ili RTS-a.

VV Poznati ste i kao član Ilegalnih poslastičara? Šta možete da nam kažete o tome?

PĆ Umetnost, naročito savremena, me oduvek privlačila, a kroz ovu grupu mi se pružila prilika da od konzumenta postanem i proizvođač umetnosti. Ipak, uprkos priličnom uspehu ove trupe od samog njenog nastanka i dobrom kanalisanju ideja i razmišljanja, ja sam tu trupu napustio još decembra prošle godine. Jednostavno, osetio sam da me rad u grupi s tako jakim individuama više sputava nego što mi pruža, tako da, nastaviću time da se bavim ili samostalno ili kroz novoformiranu trupu Hrvatski pravopis.

VV Za lingviste se obično misli da su ozbiljni ljudi koji sve, a naročito jezik, shvataju smrtno ozbiljno. Da li je to istina, i da li se vi namerno trudite da razbijate takve stereotipe?

PĆ Moram priznati da sam i ja takvu sliku o lingvistima imao kad sam upisivao fakultet. Opet zahvaljujući internetu, upoznao sam mnoge lingviste koji ovu oblast shvataju kao i ja, kao nauku koja treba da nas učini srećnijim i boljim ljudima, jer jezik je ono što nas prilično određuje, možda više od svega. Ne mislim pritom (evo jednog odstupanja od aktuelnog pravopisa) na neki konkretan jezik nego na jezik kao sredstvo komunikacije. To se vidi i po najnovijim lingvističkim proučavanjima i stremljenjima. Lingvistika u nekom smislu predstavlja savremenu zamenu za filozofiju, psihologiju i sociologiju, nauke koje su se u jednom momentu prilično zaglavile i kao da su stale. Tek se traže neki lingvistički odgovori kako bi one mogle da idu napred. Danas je lingvistika sve popularnija i popularnija i upisuju je upravo ljudi koji se istovremeno zanimaju za širok spektar društvenih nauka i umetnost.