Dr Boris Cizelj u Privrednoj komori Beograda - Pojačanim lobiranjem do Evropske unije

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу

17. septembar 2015.
Beograd-  (PRobjave) - Dr Boris Cizelj, diplomata, dugogodišnji lobista u Briselu i predavač DOBA fakulteta, održao je u Privrednoj komori Beograda predavanje pod nazivom "Izazovi lobiranja u Evropskoj uniji" u organizaciji evropskog fakulteta DOBA i Društva lobista Srbije.

"Ključna stvar kod lobiranja je prepoznati problem i znati koga treba lobirati, ko je prava osoba kojoj se treba obratiti. To možda nije direktor, već savetnik koji utiče na donošenje odluka. Za svaki problem treba nuditi inovativna rešenja, informisati se i uspešno komunicirati " - istakao je dr Boris Cizelj na predavanju koje je izazvalo veliko interesovanje domaće javnosti.

Ovaj istaknuti ekspert u složenom sistemu donošenja odluka o korišćenju sredstava evropskih fondova i programa upoznao je prisutne sa značajem i metodama rada lobista u Briselu, vrstama lobiranja, kao i najboljim pregovaračkim tehnikama evropskih i američkih lobista.

Dr Cizelj rekao je da bi Srbija trebala da pojača svoje prisustvo u Briselu, jer bi tako mogla da skrati postupak učlanjenja u EU. On je istakao da treba odrediti šta su prioritetni interesi zemlje i za to lobirati aktivno, na više nivoa.

Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije, izjavio je da je transparentnost u radu sa donosiocima odluka ključna reč koja lobiranje vodi u legalne tokove i da je cilj DLS afirmacija lobističke profesije, kao i da ovakvi skupovi doprinose demistifikaciji i boljem pozicioniranju.

O lobiranju kao akademskoj disciplini i značaju lobističkih veština u poslovnom svetu, govorila je Polona Baloh, direktora DOBA fakulteta za strana tržišta, na kome dr Cizelj vodi predmete iz oblasti lobiranja.


Brisel - druga lobistička svetska lobistička prestonica

S više od 5.500 organizacija i oko 20.00 lobista, Brisel se smatra drugom prestonicom lobista posle Vašingtona, gde više od 100.000 lobista ostvaruje godišnji prihod od oko 3,5 mlrd US $ (dvostruko više od njihovih kolega u Briselu).

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg