Београд: Отворен јесењи камп „Одрживо коришћење и управљање природним ресурсима” на Великом ратном острву

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


12. октобар 2010.
Београд/ Србија

Четврти јесењи камп у организацији ЈКП „Зеленило – Београд” отворен је на Великом ратном острву и трајаће до 14. октобра. Тема овогодишњег традиционалног кампа је „Одрживо коришћење и управљање природним ресурсима”.Камп су отворили директор за заједничке и опште послове „Зеленила” Слободан Станојевић, декан Шумарског факултета проф. др Милан Медаревић и директор Природњачког музеја у Београду Славко Спасић. – Један од националних приоритета за постизање одрживог развоја у Србији је и заштита и унапређење животне средине и рационално коришћење природних ресурса. То такође подразумева интеграцију и усаглашавање циљева, као и мера свих секторских политика и хармонизацију националних прописа са законодавством ЕУ и њихову пуну примену. Јако је важно да се едукација младих људи врши у природи, конкретно на Великом ратном острву, које је ваздушном линијом само 500 метара удаљено од Кнез Михаилове улице. Овај предео изузетних одлика налази се у срцу Београда и идеално је место за одржавање кампа јер поседује велики број природних ресурса у релативно немодификованој форми, који представљају природни капитал једне земље од непроцењивог значаја – истакао је приликом отварања представник ЈКП „Зеленило – Београд” Слободан Станојевић.Систем очувања природе, утврђен Законом о заштити природе, спроводи се режимом заштите, као и успостављањем посебно заштићених подручја, управљањем и контролом над њима. У поступку заштите неопходан је интегрални приступ у одрживом управљању, заштити и очувању природних ресурса и биодиверзитета. Једна од активности у том поступку су и едукација и васпитно-образовне активности на простору заштићених подручја, што је и једна од улога овог кампа.У раду кампа учествују представници стручних институција: Завода за заштиту природе Србије, Природњачког музеја из Београда, Института за физику и око 50 студената и професора Технолошко-металуршког, Биолошког, Шумарског и осталих сродних факултета.

Извор[уреди]