Београд: Млади имају озбиљан проблем са зависношћу од коцкања, град Београд одлучан да стане на пут овој пошасти
„Београдски позивни центар за патолошко коцкање” у последњих месец и по дана примио је 45 позива грађана који сматрају да они или неко од чланова њихових породица има озбиљан проблем са зависношћу од коцкања. Овом телефонском саветовалишту лично се обратило 11 зависника, а у 34 случаја за помоћ су се обратили чланови њихових породица.
„Београдски позивни центар за патолошко коцкање” основан је 20. априла ове године након што су градоначелник Драган Ђилас и председник Управног одбора „Гранд казина” Кристос Цемперас у „Беоком сервису” потписали Протокол о одговорном коцкању. Пројекат пружа могућност свима који непосредно или посредно имају проблема с коцкањем да се путем телефона обрате стручњацима, добију прве савете или буду упућени на даље лечење у специјализоване установе.
– Чињеница да се у последњих месец и по дана позивном центру за помоћ обратило 45 особа говори да овај пројекат оправдава очекивања и да је проблем коцкања у нашем друштву веома изражен. Подаци говоре да од овог порока најчешће постају зависни млади људи између 20 и 25 година. Већина има до пет година „коцкарског стажа”, што значи да су почели да се коцкају као малолетници. Међу угроженима има пуно средњошколаца али и студената. Застрашујуће делује податак да се један од таквих коцкара задужио чак 200 хиљада евра. Град подржава рад „Београдског позивног центра за патолошко коцкање” јер смо свесни да је коцка један од порока који разара целе породице – рекао је Александар Шапић, помоћник градоначелника Београда.
СОС линија у „Беоком сервису” отворена је сваког радног дана од 7 до 22 часа, али се снимају и ноћни позиви и већ сутрадан се реагује. Телефонском саветовалишту на број 0800/110-011 до сада су се најчешће обраћале мајке младих зависника од коцке, желећи да сазнају како да помогну својој деци. Из њихових позива могло се сазнати да је најризичнија коцкарска игра такозвани електронски рулет. Од укупног броја оних који су се обратили „Београдском позивном центру”, седморо се обратило за помоћ и наставак третмана Институту за ментално здравље, Саветовалишту у Пауновој и осморо приватној ординацији „Агапе медика” др Вере Трбић.
Психолог и менаџер овог пројекта Жарко Требјешанин каже да је коцкање у Београду, али и у целој Србији, веома раширено и да се још увек шири. Посебно је забрињавајуће што у коцкању учествује велики број младих људи, истиче Требјешанин.
– Упркос забранама које поштују само неке коцкарнице, све више има малолетника на овим местима која представљају изазов за младе људе жељне забаве, узбуђења и појачаног лучења адреналина. Наравно, тамо где има коцкања као забаве, има и патолошког коцкања, односно особеног „поремећаја навике и импулса”, како је то класификовала Светска здравствена организација. У суштини, ту се заправо ради о специфичној болести зависности, попут наркоманије или акохолизма. Патолошки коцкар није у стању да контролише свој порив према коцкању, улаже све веће суме и упада у апстиненцијалну кризу када нагло прекине с коцкањем. Зато је одличан потез градоначелника Драгана Ђиласа који је у сарадњи са „Гранд казином” отворио „Београдски позивни центар за патолошко коцкање”. Релативно кратко време од 45 дана већ је показало да овакав вид психолошке помоћи има смисла. У просеку, сваки дан јавио се макар један зависник или члан породице. Од тог броја укупно се на даљи третман јавило укупно петнаест, што значи да се сваки трећи који се јавио одлучио на психотерапију. То је несумњиво сасвим задовољавајући успех центра. Надам се да ће уз подршку медија „Београдски позивни центар за патолошко коцкање” постати још познатији и посећенији. Др Вера Трбић је искусан и успешан терапеут, тако да верујем да ће многе који мисле да су „изгубљени случајеви” спасти од ове патолошке страсти, која има погубне последице не само по личност коцкара него и по његову породицу, па и читаво друштво – каже Жарко Требјешанин.
Отварање телефонског саветовалишта за особе које имају проблем са прекомерним коцкањем само је једна од акција градских власти које за циљ имају заштиту младих људи од различитих порока. Град Београд и Министарство трговине почетком ове године покренули су акцију забране продаје цигарета и алкохолних пића малолетним лицима, а у току је и акција уклањања спортских кладионица које се налазе преблизу основним и средњим школама.
– Одлучни смо да затворимо све кладионице које се налазе на удаљености мањој од 150 метара од школа. Од када смо покренули акцију контроле кладионица, коцкарница и других места где се могу уплатити игре на срећу, затворен је 61 објекат. Према нашим мерењима, треба затворити још двадесетак таквих објеката. Децу на све начине морамо заштитити од изазова коцке, алкохолизма и дувана – рекао је Александар Шапић.
Сва документација о спорним кладионицама упућена је Министарству финансија, у чијој је надлежности њихово затварање.