Pisao sam Tadiću i Velji i Tomi, sad su izbori pa da mi pomognu

3. јануар 2008.
Алексинац/ Србија Vikivesti, na osnovu dobijenog odobrenja, prenose u celosti reportažu o beskućniku Marku Toškoviću koju je napisao dr Dušan Ostojić. Reportaža je napravljena 23. decembra 2007. godine.

Mnogi građani će Novu godinu dočekati na nekom od gradskih trgova širom Srbije. Uz zvuke dobre muzike i još boljeg slavljeničkog raspoloženja mnogima će doček Nove 2008. godine biti jedan od najlepših. Hladnoća, sneg i vetar će te večeri biti manje primetan problem. Beskućnici ili skitnice kako sami sebe nazivaju ne misle tako.

„Samo da i ova zima bude blaga kao prošla, inače neću moći da izdržim u ovom automobilu. Hladno je i duva sa svih strana - kaze Marko Tošković, najpoznatiji beskućnik u Aleksincu.“

({{{2}}})

Marko već 4 godine živi u napuštenom automobilu pored gradskog SUP-a u Aleksincu.

„Nisam imao gde. Život u aleksinačkom domu za decu bez roditelja je bio nepodnošljiv. Tukli su me stariji domci, upravnici isterivali i slali u psihijatrijske bolnice od Toponice do Kovina preko Laze Lazarević. Lekari su govorili da sam normalan ali vaspitno zapusten. Ja sam od vaspitača tražio da me nauče da nešto radim, da budem sposoban za samostalan život ali…“

({{{2}}})

Napunio je 18 godina, novembra ove godine. Tog dana za državne organe Srbije Marko je postao zbrinut slučaj. "Odgojili" su ga do 68kg težine i 178 cm visine. Platili su mu taksu za ličnu kartu u kojoj piše adresa stanovanja Šumatovačka 17 i prepustili ga Božijoj volji.

Iako godinama niko ne brine o njemu on pokušava da preživi.

„Žickam za hranu, cigarete. Aleksinčani znaju da sam pošten, ne kradem, pa mi daju stare stvari da se obučem. Najgore mi je kad je zima jer nemam gde da se okupam a volim da budem cist iako sam skitnica.“

({{{2}}})

Razgovor nastavljamo u jednom od gradskih kafića gde je Marko maskota. Svi ga poznaju. Da nije dobrih ljudi ni sam ne zna kako bih preživeo.

Leta provodi u Beogradu a zime u Aleksincu.

„Mnogo sam zahvalan Teta Nini Vagner, majci Katarine Rebrače [supruga Željko Rebrača, prim. Vikivesti] i Saši Iliću, fudbaleru Partizana. Pre par godina sam u toku jednog leta dva puta mogao da umrem. Dok sam prosio u Knez Mihailovoj uhvatila me sunčanica, pao sam u nesvest. Teta Nina me je našla i odvela u bolnicu. Posle me je nedelju dana svakodnevno obilazila.

Drugi put sam zaspao ispod jednog automobile pored Partizanovog stadiona. Bio sam gladan, umoran i pospan pa sam pobego od sunca pod automobil. Sećam se samo da me je neko probudio i odvezao u prihvatiliste. Iz razgovora sa zaposlenima u prihvatilištu sam saznao da je to bio Saša Ilić. Mnogo sam im zahvalan.“

({{{2}}})

Marko se nada da ce jednog dana stati na noge i da će imati priliku da im se oduži.

Razgovor završavamo nakon kraće šetnje gradom. Marko nas vodi do jedne napuštene kuće pored male deponije u samom centru grada. Planira da prezimi u toj kući. Polako je sređuje. Zasad ima samo krevet.

„Pisao sam Tadiću i Velji i Tomi. Sad su izbori pa da mi pomognu. Da mi kupe jednu peć na drva. Živ se smrzavam svake noci. Spavam u jakni. Pokrijem se sa 3 ćebeta ali džabe, zaledim se od hladnoće. Čim dobijem peć sve će da mi bude lakše. Mogu da skuvam neko jelo, da operem, stvari da osušim. Do tad ću i dalje biti obična skitnica.“

({{{2}}})

Apel autora teksta[uredi]

„Koliko je samo takvih priča u Srbiji? Dolaze dani praznika, setimo se i pomognimo bar jednog beskućnika na svoj način.

Nadajmo se da ce i "država" učiniti svoj deo obaveza prema svoj deci bez roditelja, da će ih opismeniti i bar malo osposobiti za život na slobodi.

Autor teksta, dr Dušan Ostojić, ujedno je dao mogućnost sugrađanima da ga kontaktiraju.

Ja sam lekar po profesiji a novinarstvo je moja velika ljubav i danas. Posmatrao sam jednu pricu iz svog okruzenja i napisao sam ovaj tekst.

Ukoliko Vam bude zanimljiv bila bi mi izuzetna cast da ga objavite.

Stojim Vam na raspolaganju za svaku dodatnu informaciju.

Srdacan pozdrav sa zeljom da Vam Novogodisnji i Bozicni praznici budu ispunjeni radoscu.“({{{2}}})

Njegovi podaci, javno objavljeni na mestu gde je vest izvorno i objavljena su:

dr Dušan Ostojić
telefon: +381 64 1156856
elektronska adresa: stomatolog77@gmail.com

Reakcije[uredi]

B92 je objavio ovu vest u okviru reportaže o otvorenom svratišu za decu beskućnike u Sinema reksu. Pored uobičajenih dnevnopolitičkih komentara, veći broj sugrađana je izrazio spremnost da pomogne Marku.

U slučaju da imate nove vesti o ovakvom i sličnim slučajevima, ostavite komentar na strani za razgovor ove vesti.

Извор[uredi]

Dušan Ostojić „Pisao sam Tadicu i Velji i Tomi, sad su izbori pa da mi pomognu” , 23. децембар 2007. (српски)

Odobrenje[uredi]

Дозвола за коришћење овог дела је архивирана у Викимедијином OTRS систему; њој могу приступити корисници с OTRS налогом. У случају да желите да потврдите дозволу, контактирајте неког с OTRS налогом.