Obrazovni program Vikimedije Srbije

23. januar 2015.
Beograd/ Srbija (Vikimedija Srbije) -

(Vikinovosti) - O našim obrazovnim programima se obično ne zna dovoljno, pa evo kroz ovaj tekst pokušaja da se ta situacija popravi. Razlozi za nedovoljno poznavanje toga su višestruki – veliki deo informacija se razmenjuje preko internih mejling listi, pre svega Akademskog odbora, neke informacije se razmene u usmenoj komunikaciji, javne izveštaje retko ko čita, i uopšte teško je nešto ispratiti ako se time svakodnevno aktivno ne bavite.

Počeci

Put koji su edu projekti prošli od svojih početaka do danas je dug. Krajem 2005. sam dobio priliku da na seminaru Katedre za računarstvo i informatiku predstavim Vikipediju, naslovio sam izlaganje „Vikipedija i ostali Vikimedijini projekti“, događaj je dobro najavljen i posećen, postoje izveštaji o tome, fotografije, napisao sam za tu priliku tekst od 10-ak strana naslovljen kao i predavanje. U samom apstraktu izlaganja na sajtu je stajao red „Naučne ustanove, kao što su fakulteti, mogu da pomognu razvijanje Vikipedije na srpskom jeziku“. I tu sam upravo pričao o mogućnostima da se studenti uključe u pisanje Vikipedije kroz pisanje seminarskih radova, što je kao ideja bilo potpuno novo. Kako smo događaj dobro najavili, bili smo pozvani da i u Pančevu na jednom faultetu pričamo o Vikipediji što je sasvim dobar početak. U decembru 2006. je prof. Slobodan Macura sa Fakulteta za fizičku hemiju kontaktirao Miloša Rančića da uključi FFH u pisanje članaka na Vikipediji i tada je Miloš održao jedan sastanak i u sklopu njega kraće izlaganje o Vikipediji. Početkom 2007. za istu grupu studenata usledilo je još jedno znatno posećenije i duže predavanje koje je bilo posvećeno upoznavanju studenata sa Vikipedijom, to smo održali Miloš i ja, imali smo projektor itd. Za tu grupu studenata smo napravili mejling listu, dve asistentkinje su radile sa nama i bilo im je vrlo stalo da to ispadne što bolje i bile su vrlo kooperativne u tome. Početkom 2007. sam honorarno držao vežbe na Filološkom fakultetu gde sam dobio priliku da iz svog predmeta „Internet i veb tehnologije“ realizujem takođe ovu ideju zahvaljujući razumevanju i punoj podršci profesorke Cvetane Krstev. Imali smo i tu radionicu gde su osim mene bili Filip Maljković i Srđan Vesić, i prvi članci su upravo bili sa Filološkog fakulteta u aprilu 2007. Konkretno prvi članak koji je postavljen kao seminarski rad bio je ENIAC postavljen 18. aprila 2007. Članci sa FFH su stigli nešto kasnije jer su imali duži rok.

Šta je sve menjano tokom projekta

Kada uporedimo te početke i ovo što su edu projekti danas, razvojni put je ogroman. Prvo dobili smo u nekom trenutku pravila za seminarske radove koja su izglasana na Vikipediji. Dobili smo posebne šablone za svaki unos članaka i grupu studenata, i odgovarajuće stranice projekta. Napravljene su prezentacije koje su vremenom dorađivane i prilagođavane različitim grupama studenata. Prevedene su i odštampane brošure i drugi materijali tog tipa. Uvedeni su standardizovani spiskovi malih zadataka koje studenti rade na radionicama.

U međuvremenu smo ustanovili da je po svemu sudeći naš edu projekat najstariji na svetu. Znao sam da smo samonikli, bez ikakvog uticaja sa strane i ugledanja na druge, ali po svemu sudeći smo u tome i prvi. Šablone za seminarske radove i pravila za seminarske na Vikipediji nemaju ni mnogi drugi, to smo ustanovili na međunarodnoj edu viki konferenciji u martu 2014. koja je bila kod nas u Beogradu.

Inovacije u poslednje tri godine

Edu projekti su se širili na više fakulteta, a krajem 2011. Ivan Matejić je počeo obuku sa učenicima Sedme beogradske gimnazije i tako je nastao projekat Viki gimnazijalac. Tokom 2012. smo osnovali akademski odbor sa strategijom,

godišnjim planom, sajtom, mejling listom. Povezali smo se sa međunarodnim edu viki programom. Na ovoj stranici se nalaze linkovi do izveštaja o tome šta je urađeno. Postoje i dodatni interni izveštaji u okviru akademskog odbora. Spisak fakulteta i škola sa kojima smo radili 2012-2014 je prilično dug. Ukupno je ostvarena saradnja sa devet gimnazija u Srbiji, od kojih tri upravo kreću prvi put, a sa ostalih šest smo imali realizovane obuke i pisanja članaka. Projekat je realizovan na 10 fakulteta i visokih strukovnih škola, a uskoro počinje prvi put na još jednom fakultetu. Većina škola i fakulteta je iz Beograda, ali ih ima i iz drugih gradova, na primer uključene su gimnazije iz Ivanjice i Užica, Učiteljski fakultet iz Vranja i Elektrotehnički fakultet iz Podgorice.

Na nekim fakultetima studenti su radili u manjim grupama, negde je jedan student radio više radova. Negde smo radili teme iz gradiva negde su teme bile slobodne. Na Filološkom fakultetu korišćena je iterativna metoda – pošaljemo fidbek studentima, oni popravljaju i tako sve dok ne budemo zadovoljni. To je tzv. skram tehnologija i korišćen je sajt trelo za slanje fidbeka studentima. Bilo je situacija gde studenti nemaju tehničke uslove da se održi radionica u kojoj svaki posebno radi neke zadatke, nego smo simultano uživo pravili probni članak.

Diseminacija obrazovnih programa je bila na više događaja kao što je simpozijum Matematika i primene, simpozijum TIPNUD, TEMPUS konferencija na FON-u, u sklopu nekoliko CC događaja namenjenih akademskoj javnosti od kojih je najskoriji bio 15.12. u Univerzitetskoj biblioteci itd.

Radili smo na dobijanju akreditacije za obuku nastavnika i uspeli smo to da dobijemo kod ZUOV, prikupljli smo mnoge prijave profesora za realizaciju seminara, Napisali smo članak za Prosvetni pregled o našim edu projektima. Akreditovan seminar se zove „Primena onlajn viki enciklopedije na srpskom jeziku u nastavi i učenju“, i akreditacija važi za školske 2014/15 i 2015/16. Ovo je veliki korak napred u razvoju obrazovnog programa jer ima mogućnost da kroz obuku nastavnika omogući da oni dalje obučavaju svoje učenike i da se poveća opšte poznavanje Vikipedije i njenih mogućnosti među učeničkom populacijom u Srbiji.

Aktivno smo radili na povećanju broja učesnika u obrazovnim projektima kroz povećanje broja fakulteta, škola i grupa. Pronašli smo studente Vikipedijance koji su spremni da budu viki amabasadori na svojim fakultetima, konkretno na Matematičkom su privukli ljude za takmičenje iz astronomije, a i sami su postali aktivniji sa težnjom da se poveća broj aktivnosti među samim studentima.

Uz sve to uspeli smo kod Zadužbine Vikimedije da dobijemo sredstva za još jedno radno mesto u Vikimediji Srbije upravo za ove svrhe. Naravno, očekivanja su još veća kada se dobije ta nova osoba, kada se dobiju viki ambasadori i putem seminara još više nastavnika obučenih za rad.

Otežavajući faktor u prvom polugodištu 2014/15 bio je štrajk škola zbog koga su mnoge aktivnosti odložene. Aktivno su vođeni i uspeli dogovori da se edu projekti prošire na osmu, devetu i užičku gimnaziju sa novim polugodištem i novom osobom. Isto tako dogovoreno je uključenje Geografskog fakulteta od februara, a od prošlog semestra uključen je Poljoprivredni fakultet prvi put. Kako smo dobili jednog viki ambasadora na Fakultetu bezbednosti očekujemo i tu neke rezultate u narednom periodu, tamo do sada nismo imali aktivnosti.

U Gimnaziji Ivanjica, gde imamo podršku direktora Duška Parezanovića, preliminarno smo ugovorili osnivanje viki sekcije, jedne potpuno nove ideje, gde ćemo probati da kroz kontinuirani rad dobrovoljaca postignemo neke rezultate. Naravno da možemo razmišljati o proširenju toga i na ostale gimnazije što će biti deo zadataka nove zaposlene osobe.

Ima mnogo toga još što je vredno pomena kao što je članstvo Ivana Matejića, a potom Filipa Maljkovića u Wikipedia education collaborative, kao i učešća na dve međunarodne edu viki konferenciju u Pragu i Edinburgu, i organizovanje naše konferencije u martu 2014. Jedna od planiranih aktivnosti je prevođenje i implementacija edu viki ekstenzije na sr Vikipediji.

Uz sve to zanimljivo je uvođenje Vikipedije u kurikulum (nastavni plan i program) informatike za 2. razred gimnazije kroz dva školska časa. Lično sam pogledao to poglavlje u udžbeniku koji priprema Filip Marić i koji bi trebalo da od

Prvi Viki ambasador na Univerzitetu u Beogradu septembra počne da se koristi (izdavač Klet).

U pogledu realizacije, za svaku grupu studenata, mi posebno prilagodimo izlaganje potrebama i okolnostima držeći se ključnih zajedničkih osnova. Budući da smo često limitirani na jedan dvočas u dosadašnjim okolnostima nije se mogao postići bolji kvalitet članaka od ovih sada. Na Filološkom fakultetu jesmo uspeli da dobijemo bolji kvalitet članaka ako uložimo dodatni trud i vreme oko toga, na pregledanje, davanje sugestija itd. To i jeste dobar recept jer samo na taj način se dobijaju kvalitetniji rezultati i osobe koje pišu članke će biti motivisanije da ih urade što kvalitetnije.

Na nekim predmetima smo uspeli da postanemo deo aktivnosti koje se ponavljaju svake godine. Ono što dodatno možemo osmisliti kao vid pomoći studentima je da se održavaju viki radionice u našem prostoru u određenim terminima za studente koji imaju pitanja ili prosto žele tu da rade svoje seminarske radove – članke za Vikipediju. Opet svaki fakultet je priča za sebe i tu od slučaja do slučaja možemo da vidimo koji je najbolji pristup (fiksni nedeljni termini, definisan sastav grupa ili ne itd.). To je deo ideja u razvoju i ubrzo ćemo imati više informacija o tome.

Iz svega pobrojanog se može steći bar delimična slika o idejama i aktivnostima na kojima smo radili, radimo ili planiramo da radimo. Kada se uporedi sa tim što je ranije rađeno mislim da sa svakom novom generacijom studenata i učenika uvodimo neke inovacije, jer da toga nije bilo ne bismo imali ovo sve iza sebe.

Ciljevi obrazovnog programa

Može se reći da je glavni cilj od početka bio da se studenti i učenici upoznaju sa Vikipedijom, da se upoznaju sa tim da se to da svako može da uređuje Vikipediju odnosi upravo i na njih. Osim toga tu su i drugi povezani ciljevi kao što je tehnička obuka studenata za korišćenje Vikipedije, širenje informacija o slobodnom znanju, kao i predstavljanje Vikipedije u akademskim krugovima. Ko se seća samih početaka shvatiće kako je teško i sporo išlo to „otopljavanje“, a na nekim fakultetima je i sada tako.

Zapazili smo da je manji broj korisnika sa obrazovnih projekata ostao da uređuje Vikipediju i dalje. Onda smo na to pitanje dobili odgovor tokom Learning day (zatvorenog radnog sastanka osoba koje rade na edukativnim projektima u svetu) u marta 2014. u kancelariji Vikimedije Srbije, da je to tako u svim obrazovnim projektima, i da je to nije odgovarajuća metrika za uspešnost projekta. Dakle, mogu se merodavvno meriti razne stvari kao što je broj obučenih korisnika, održanih radionica, napisanih članaka, itd, a da obrazovni projekti ne mogu da nateraju nekoga ko ne želi da ipak postane aktivni Vikipedijanac i posle završetka svojih članaka. Ipak mi ćemo kroz obuke učenicima i studentima i dalje ukazivati na to da mogu da nastave da uređuju Vikipediju i kada se predviđene školske obaveze završe.

Osim toga kroz viki sekcije u školama i kroz viki radionice u kancelariji stvorićemo mogućnost da svako ko želi može aktivnije da piše za Vikipediju. Uz kontinuirane obuke i rad sa onima koji to žele može se, nadamo se, postići dosta toga.

Za kraj

Viđenje naših edu projekata se kreće od toga da smo prvi takav projekat na svetu uopšte, da smo najuspešniji projekat Vikimedije Srbije koji je postigao brojne uspehe i postao vidljiv i prepoznat u akademskoj javnosti Srbije, akreditovan, ušao u nastavni plan i program, da je napisano mnogo članaka i obučeno mnogo korisnika, pa do kritičara koji možda misle da se naš projekat vrti oko istih aktivnosti, da je bez inovacija, da dobijamo članke niskog kvaliteta i da ne privlačimo dovoljno korisnike da ostanu na Vikipediji. Očekujemo da zaposlenje nove osobe bude vetar u leđa obrazovnom progamu Vikimedije Srbije i da on nastavi da dobro radi na svojim zadacima.

Sve fotografije možete pogledati na Vikimedijinoj ostavi.

Autor: Đorđe Stakić

Izvor

Post od Ivana Madžarević, 23. januar 2015 „Образовни програм Викимедије Србије” rs.wikimedia.org Викимедија Србије, 23. јануар 2015 (srpski)

Vikinovosti

Ovaj članak sadrži novinarstvo iz prve ruke napisano od strane urednika Vikinovosti. Pogledaj stranicu za razgovor za više detalja.

Podeli ovo:

Sa sajta Vikimedije Srbije: Saopštenje za javnost/Takmičenje u pisanju članaka na Vikipediji o astronomiji i astronautici
Napomena o autorskim pravima: WLE Serbia logo.svg, autora Ivan25 pod cc-by-sa-3.0 licencom sa Vikimedijine multimedijalne ostave, autor fotografija u galeriji Mickey Mystique, fotografije su pod cc-by-sa-3.0, sa Vikimedijine multimedijalne ostave. Milica Žarković – Education Program Manager, autora IvanaMadzarevic pod cc-by-sa-4.0, WMRS Educational program, Vranje, 2014, autora Djordje Stakić pod cc-by-sa-4.0, Conference on Open education and teachers’ digital competences FON 2014-35 , autora Jelena Prodanović pod cc-by-sa-4.0 i Viki ambasador na Univerzitetu u Beogradu, autora IvanNikcevic pod cc-by-sa-4.0 sa Vikimedijine multimedijalne ostave