Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora
Dodelom međunarodnih nagrada najvećim autorima stripa iz Srbije i desetak zemalja, i krajem osam izložbi, završen je u Beogradu Gašin sabor, prvi festival karikaturalno–humorističnog i porodičnog stripa.
Začet sa skromnijim očekivanjima, Sabor se pokazao jednim od većih festivala Balkana. U pedesetak programa od 26. aprila do 11. maja 2018. učestvovalo je osamdesetak umetnika, naučnika, pedagoga i drugih stručnjaka, kao i preko 500 učenika iz sedam beogradskih obrazovnih ustanova. Po zvaničnoj evidenciji izložbe je za dve nedelje, kao prateći program, videlo ucelo ili delom preko 6.000 posetilaca Dečjeg kulturnog centra Beograda, pretežno dece i omladine.
Festival je ušao u zajednicu frankofonih festivala stripa i imao je vidljivu reklamnu kampanju na referentnim sajtovima za evropski strip.
Mešane reakcije na kontroverzni Gašin film[uredi]
Početak i kraj Sabora obeležen je zvukom drndafona, instrumenta koji je stvorio Predrag Ristić – Peđa Isus, kao realnog odraza Gašinog instrumenta, ali i kao simboličke veze srpskog stripa sa umetničkom grupom Mediala i sopstvenom kulturnom tradicijom.
Gašin sabor je prikazao osam izložbi stripa najvišeg kvaliteta. Andre Franken je bio glavna tema sabora i za njega su bile vezane izložbe „Mabreee“ o Gaši Šeprtlji, „Franken njim samim“, „Kad je Spira bio mlad“, i „Marsupilami celim svojim repom“… Ostale su bile od domaćih autora. Udruženje stripskih umetnika Srbije (USUS) predstavilo je radove naših stripara koji su bili vezani za Frankenovo okruženje ili su dali posvetu majstoru — Božidar Milojković — BAM, Radič Mijatović, Nikola Maslovara, Milorad Žarić, Dragan Lazarević (Dragan de Lazare, predsednik Gašinog sabora), Goran Trajković, Saša Arsenić, Sabahudin Muranović, Uroš Begović, Siniša Banović, Milosav Ostojić… Kao specijalni gost se svojim radom pred srpskom publikom premijerno pojavio Bruno Gilson, ugledni belgijski stripar, aktivista i stručnjak.
Doajen Lazo Sredanović je izložio epizodu kultnog serijala, „Dikan: Đavolja varoš“, koja je nedavno zabavljala čitaoce Malog zabavnika. Jedan od vrhunaca programa je bila velika samostalna izložba glavnog gosta festivala Radiča Mijatovića, novosadskog majstora stripa, karikature i ilustracije, omiljenog crtača sa prostora nekadašnje Jugoslavije još od druge polovine 1970–ih.
U programima je i lično učestvovalo desetine umetnika i stručnjaka. Božidar Milojković je sa Draganom Lazarevićem promovisao dve knjige uzbudljive za svakog ljubitelja stripa: BlogoGrafija: Bamova avantura u stripu na srpskom jeziku i francusko izdanje albuma Kiselina crne boje (na jesen izlazi u Srbiji). Lazo Sredanović je predstavio ediciju sabranog „Dikana“ u knjigama u izdanju „Everest medije“, kao i nove epizode iz Malog zabavnika. Crtač, pedagog i urednik Nikola Maslovara iz Gornjeg Milanovca predstavio je album „Detektiva Lakonogića“ i druge svoje junake. Prevodilac i urednik Dejan Savić prikazao je izdanja belgijskog genija Frankena na srpskom u izdanju „Belog puta“ i „Darkvuda“ — sabranog Gašu Šeprtlju, Spiru i Ćiru, Marsupilamija i „Crne misli“.
Beogradski likovni umetnik ali i predstavnik leskovačke tradicije stripa Milisav Banković predstavio je sebe i okruženje iz kojeg dolazi, impresioniravši srednjoškolce i studente. Kolekcionar–leksikograf Vladimir Topolovački prvi je put u Beogradu prikazao treći i četvrti tom svog kapitalnog leksikona Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma (Zagreb, april 2018), gde je popisano oko 10.000 jugoslovenskih stripskih izdanja. Programe je moderirao Zoran Stefanović, uz stručno učešće Bojana M. Đukića.
Uz prigodni govor Anđelke Janković, predstavnice distributivne kuće „2i film“, zatvorenoj projekciji novog francuskog filma „Gaša Šeprtlja“ prisustvovali su novinari, istraživači pop kulture i ugledni stvaraoci koji su uzeli učešća na festivalu. Film je u stručnim krugovima očekivan sa zebnjom da li će uspeti da prenese duh genijalnog Frankenovog stripa, ali je nakon gledanja solidnog i zabavnog ostvarenja od strane mnogih zaključeno da čak i ovakva, potpuno moderna varijacija na temu Gaše umnogome prenosi izvorni duh današnjoj mladoj publici.
Prvi okrugli sto o Frankenu, nama i stripu otvorio je stručnim ekspozeom filolog, filmolog i stručnjak za istoriju kulture Srđan Savić, aktuelni direktor Niškog kulturnog centra. Publika je imala jedinstvenu priliku da sluša izlaganja Ljubiše Gvoića (podsetimo: tvorca prvog diplomskog rada o stripu u SFR Jugoslaviji, Zagreb, 1976), Dušana Reljića, Bojana M. Đukića, Vladimira Topolovačkog, Zorana Tucića, Zorana Stefanovića, Bobana Savića — Geta, Marije Ristić, Pavla Zelića, Tamare Lujak… Završnu diskusiju je dao Zoran Nikolić, predsednik stripskog udruženja „Branko Plavšić“ iz Niša, osnivač festivala Nifest.
Najezda iz beogradskih škola[uredi]
Publika je bila raznolika i svih uzrasta, a uključivala je desetine prepoznatljivih lica kulture. Sa porodicama su bili dramski umetnici Andrej Šepetkovski te Danijel i Evgenija Kovačević, filolog i mačevalac Vasilije Milnović, zatim popularni istoričar–arheolog Marko Aleksić (takođe član USUS), doajeni naučne fantastike Boban Knežević i Tihomir Jovanović, prof. Katerina Apostolska iz Skoplja, likovni umetnici Borivoje Grbić, Dragana Kuprešanin i Selena Danilović, poljska naučnica Natalija Novinjska–Antonijević i mnogi drugi stvaraoci, naučnici i javne ličnosti…
Sabor je obeležilo natprosečno učešće učenika iz sedam beogradskih obrazovnih ustanova, njih preko 500. Osnovna škola „Đuro Strugar“ sa Novog Beograda dovela je najveću delegaciju od stotinak najboljih učenika raznih razreda, kao i desetak učitelja i nastavnika, na čelu sa direktorkom Aleksandrom Lončar, koja je i otvorila Gašin sabor. Učenici ove škole su poznati po sklonosti umetnosti — prethodni direktor škole je bio ugledni akademski umetnik i pedagog Risto Antunović, „Čarobnjak iz Hercegovine“ kako reče pisac Radoslav Bratić — tako da su sa zadovoljstvom više sati učestvovali na vođenim turama po izložbi, promocijama i master klasi koju je pred punom Crvenom salom održao međunarodni profesionalac Bojan M. Đukić, osnivač evropski značajne grupe „Beogradski krug 2“.
U programima sabora učestvovali su i učenici od prvog do trećeg razreda OŠ „Majka Jugovića“, kao i učenici prvog razreda OŠ „Svetozar Marković“ sa Vračara, koje je predvodio pasionirani učitelj Danilo Gligorić. Iz Kluba za kreativno druženje „Vijuganje“ došli su devetogodišnjaci koje je vodila Ljupka Mirković Dubajić, a posebnu radost su saboru doneli učenici Specijalne osnovne škole „Dušan Dugalić“ koje su predvodili defektolozi Sašenka Mirković i Goran Rojević.
Dva dana zaredom dolazili su i učenici Računarske gimnazije, koje je pratio sekretar škole Nikola Jakovljević. Takođe su u dva navrata organizovano bili učenici prvog do četvrtog razreda Arhitektonsko–tehničke škole, koje je dovela Dušica Jakovljević, profesor srpskog jezika i književnosti, a koji su imali prilike da čuju dosta o spoju umetnosti, nauke i tehnologije kroz izlaganja Zorana Stefanovića i drugih stručnjaka.
Osim Bojana M. Đukića, master klase su predškolcima, osnovcima i srednjoškolcima držali Nikola Maslovara, Lazo Sredanović i Dušan Reljić. Paralelno, pod vođstvom prof. Vladimira Vesovića, Škola „Đorđe Lobačev“, sada već u svojoj 26. školskoj godini, imala je svoje radionice za strip, ilustraciju i koncept art za filmove i video igre. (Škola radi u prostorijama Dečjeg kulturnog centra Beograda i sada je u periodu znatnog širenja.)
Vođene ture po Frankenovim i srpskim izložbama držali su Dragan Lazarević, Vladimir Vesović i Bojan M. Đukić. Predstavljanja izdavača, izdanja i autora vodio je Zoran Stefanović.
Nezvanične grupne posete zapažene su i od strane učenika Filološke gimnazije, Dizajnerske škole i drugih srednjih škola, kao i studenata Univerziteta umetnosti, naročito sa Fakulteta primenjene umetnosti.
Ko su vitezi i gospe od duha i humora?[uredi]
Važan deo sabora bila je i dodela specijalizovanih priznanja umetnicima, istraživačima, urednicima i pedagozima koji su ključno doprineli umetnosti duha i humora, i time obeležili srpsku i međunarodnu kulturu u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka.
Ceremonije dodele priznanja 28. aprila i 8. maja otvorila je urednica likovnih programa DKCB i „Radosti Evrope“, istoričar umetnosti Lidija Seničar. Obrazloženja je iznosio osnivač festivala Zoran Stefanović, nagrade je uručivao predsednik festivala Dragan Lazarević (i sam nagrađen rođendanskom tortom 8. maja), a celu manifestaciju je zatvorio predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije Rade Tovladijac.
Prva Velika povelja Gašinog sabora — a dodeljuju se za „izuzetan doprinos svetskoj umetnosti humora, karikature, šeprtljenja i sanjarenja“ — otišla je u Moskvu, ruskim Beograđanima, porodici Lobačev, koja preko sto godina daje doprinos srpskoj i jugoslovenskoj kulturi. To je na snazi još od vremena kad je ruski carski konzul Pavle A. Lobačev, „poznat kao čovek demokratskih ideja“ (da citiramo srpsku štampu od pre sto godina), štitio hrišćanski živalj Balkana krajem osmanske okupacije, da bi njegov sin Jurij Đorđe Lobačev (1909–2002, kod Srba zvan Čika–Đorđe) postao sveevropski umetnik–stripar za koga je rečeno „Samosvest bez oholosti i razumevanje bez taštine“ (Žika Bogdanović). Danas plemeniti duh ove loze gaje Đorđev sin Dimitrije, unuk Jurij i praunuci. Povelju je u Moskvu već koji dan kasnije odnela prof. Irina Antanasijević, neumorni istraživač Bele ruske Srbije na Savi i Dunavu.
Drugu veliku povelju Sabora primila je gospođa Snežana Zupan, u ime porodice Zupan. Njen muž Zdravko Zupan (1950–2015) bio je međunarodno važan stripski umetnik, ali i glavni istoričar jugoslovenskog stripa, čovek čije duhovno i aktivističko nasleđe doslovno prožima i čini živim današnji strip regiona. Značajno zaveštanje ovog velikana Udruženje stripskih umetnika Srbije sada kolektivno nastavlja kroz dugo pripremane izdavačke i stručne projekte, uz podršku ove dobre porodice.
Velike povelje Gašinog sabora dobila su i trojica vanrednih stvaralaca — glavni gost festivala, novosadski crtač Radič Mijatović, beogradski crtač Božidar Milojković, kao i legendarni prevodilac Gaše i mnogih drugih stripova i književnih dela Đorđe Dimitrijević, za kog je na festivalu višekratno rečeno da je „Stanislav Vinaver našeg vremena“.
Osim povelja, Sabor je dodelio i plemićka zvanja. „Gospama od duha i humora“ proglašene su dve beogradske profesorke — likovna umetnica Vladana Likar–Smiljanić i pomenuta naučnica Irina Antanasijević.
U dvema ceremonijama proglašenja „Vitezova od duha i humora“ učestvovali su laureati iz redova velikana umetnosti i kulture Srbije — Laza Lazić, Jovan Stojanović iz Pariza (pseudonim 1950–1960–ih: John Radley), u ime Dobrice Erića unuka Nevena Damljanović, Slobodan Stanišić, Špiro Radulović, Petar Petrović (Peca Marš), Dušan Reljić, Radič Mijatović, Jugoslav Vlahović, Rastko Ćirić, Vladimir Vesović, Ljubiša Gvoić, Bojan M. Đukić, Zoran Kovačević, Momčilo Rajin, Zoran Andrić, Slobodan Ivkov, Dragan Bosnić i Vladimir Topolovački.
Vitezima su postali i doajeni koji nisu mogli biti prisutni: Vasilije Afanasijev, Žika Bogdanović, Tošo Borković, Milan Bukovac, Dušan Vukojev, Đorđe Dimitrijević, Milorad Žarić, Aleksandar Žikić, Bogdan Jovanović, Dragoš Jovanović — Fera, Branislav Kerac, Ljubomir Kljakić, Bojan Kovačević, Miomir Kulić, Mihailo Kurtović, Nikola Maslovara, Nenad Mikalački — Đango, Božidar Milojković, Branislav Miltojević, Milenko Mihajlović, Branislav Nikolić — Brana, Svetozar Obradović, Lazar Odanović, Vasa Pavković, Željko Pahek, Dragan Perić, Dušan Petričić, Vujadin Radovanović, Gradimir Smuđa, Lazo Sredanović, Borislav Stanković — Stabor, Franja Straka, Živojin Tamburić, Miroljub Todorović, Miomir Tomić, Slaviša Ćirović i Borislav Šajtinac.
U ime publike i kolega iz Srbije, odbor Gašinog sabora je za „Vitezove od duha i humora“ proglasio i dvanaest umetnika sa područja nekadašnje Jugoslavije. Iz Makedonije to je Dime Ivanov — Dimano; iz Crne Gore Luka Lagator; iz Bosne i Hercegovine Midhat Ajanović — Ajan (sada u Švedskoj); iz Hrvatske Rudi Aljinović, Borivoj Dovniković — Bordo, Nedeljko Dragić (sada u Nemačkoj), Darko Macan i Julio Radilović — Jules; a iz Slovenije Ciril Gale, Žiga Leskovšek, Nikolaj Miki Muster (na žalost, preminuo pred kraj Sabora, ne dočekavši da vidi nagradu) i Iztok Šušteršič.
Sa vanbalkanskih prostora zvanja „Viteza od duha i humora“ dobili su legendarni franko–belgijski autori: crtač Fransoa Valteri (François Walthéry) i pisac Mitik (pravo ime Žan–Klod Smit–l–Benedikt; Jean–Claude Smit–le–Bénédicte). Ovi autori su višestruko bliski našoj publici po svojim delima kao što je serija „Nataša“, a podsetimo da su delovali u krugu u kojem je radio i sam Franken, te da su s nama povezani i preko saradnje sa Draganom de Lazareom na serijalu „Rubina“.
Ovim je na prvom Gašinom saboru dodeljena grupa priznanja koja vrednuju i definišu prethodnu epohu našeg duha i humora, a od sledeće godine će priznanja biti svedena na tekuću produkciju.
Posebno je bio značajan i okrugli sto nakon druge dodele priznanja, 8. maja, koji je filozofski nadahnutim i antropološki vrednim izlaganjem otvorio naš velikan pera Laza Lazić, a gde su učestvovali Jovan Stojanović, Petar Petrović (Peca Marš), Dušan Reljić, Špiro Radulović, Jugoslav Vlahović, Slobodan Ivkov i Zoran Andrić, sa moderacijom Zorana Stefanovića. Dirljivost i upečatljivost trenutka bila je i u tome što su se ovi doajeni većinom prvi put sreli uživo, prvi put govorili na stripskom skupu i prvi put nagrađeni stripskim priznanjem.
Ekonomska kriza za decu, ignorisanja i propusti[uredi]
Osim specijalizovanosti za humoristički i porodični strip, Sabor je imao za cilj da stvori novu publiku, ali i da skrene pažnju na umetnike Srbije i nekadašnje Jugoslavije.
Takođe, cilj mu je bio podsticaj lokalnom tržištu i izdavačima registrovanim u Srbiji sa kojima sarađuje Udruženje stripskih umetnika Srbije. Zato je određeno da se na prvom saboru mogu prodavati strani dečji i porodični stripovi objavljeni u Srbiji, kao i stripovi autora bivše Jugoslavije gde god da su objavljeni.
Međutim, trodnevna prodajna izložba je bila preskromna po prodaji, izgleda zbog termina preko radnog dana, kada roditelji ne mogu dovesti decu, ali i zato što današnja ponuda stripova u luksuznim izdanjima (namenjenih bibliotekama i kolekcionarima) nadilazi mogućnosti dečjeg džepa u školskim posetama.
Pokazalo se da su najmlađi najbolje prihvatili izdanja domaćih autora na domaće teme, štampana njima čitljivom ćirilicom, ali jeftinija, što je pogodovalo izdavačima kao što su „Pčelica“ iz Čačka ili „Makondo“ iz Beograda (edicija: Srpski naučnici u slici i reči). Naročito je „Pčelica“ zbog izdavačkog profila bila spremna za ovo mesto i priliku, ali je i dodatno imala oglasnu kampanju za Gašin sabor preko društvenih mreža. U novoj knjižari ove kuće u Beogradu mogu se nabaviti i brojni hitovi ovogodišnjeg laureata Sabora Slobodana Stanišića, ilustrovani od strane članova USUS–a.
Radio Beograd je pratio Sabor u udarnim emisijama, isto kao i Dečji dnevnik RTS, prestižna rubrika „Sinoć u gradu“ dnevnika Politika, kao i najvažniji sajtovi za kulturu regiona. Na drugoj strani, bila je očigledna nezainteresovanost nekih sredstava informisanja, naročito onih sklonih tabloidizaciji, iako je događaj bio nadomak redakcija, u samom centru Beograda, i bio veoma privlačan čak i za slučajne prolaznike.
Sabor je imao osam privlačnih plakata, primećenih i u Zapadnoj Evropi, ali iz novčanih razloga nije mogao na vreme imati štampan katalog, što je propust koji će organizatori pokušati retroaktivno da reše. Takođe je kao propust ocenjeno nepostojanje dodatnih potpisa na nekim izložbama, jer laicima autorski potpisi na tablama često nisu bili dovoljni.
Gašin sabor, kao ni ostali glavni festivali stripa ove godine u Srbiji, nije dobio pomoć od Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Obrazloženje glasi: „projekat samo manjim delom ima decu i mlade kao ciljnu grupu; uopšteno dati i kratak opis projekta i cilj; obiluje opštim mestima“.
S obzirom na ovogodišnji uspeh koji ima međunarodne odlike, visok kvalitet i masovnost svake vrste, Udruženje stripskih umetnika Srbije veruje da bi mogao postojati drugačiji odnos državne komisije prema Gašinom saboru.
Zaključak: saborovanje kakvog pre nije bilo[uredi]
Kako fotografije svedoče, Gašin sabor, prvi svoje vrste u Jugoistočnoj Evropi, pokazao se kao uspešan eksperiment, od obima i uticaja. Glavni cilj je postignut: „afirmacija plemenitih, toplih i zabavnih štiva koja blagotvorno deluju na duhovne potrebe publike i njeno mentalno zdravlje, ali i na povezivanje svih generacija i društvenu integraciju“.
Začet jednomesečnom Gašinom izložbom u Francuskom institutu u centru Beograda, Sabor je sada uspešno porođen i zapažen kod šire publike kao manifestacija bogata zabavnim programima najvišeg nivoa, obogaćena prisustvom umetničke, kulturne i pedagoške elite. Tokom četiri meseca reklamnih kampanja, kroz elektronske i štampane medije, možda je i više od milion ljudi čulo ili pročitalo ime Gaša Šeprtlja.
Pokazalo se da je velika prednost imati lep i funkcionalan ambijent Dečjeg kulturnog centra Beograda, ali i izvanrednu lokaciju u gradu i na Balkanu. Sabor je imao možda i najljupkiji festivalski imidž u zemlji, zahvaljujući visokom kvalitetu umetnika sa plakatima, te samoj temi i stilu Gaše. Imao je svetski kvalitet izložbi, društveno najkorisniji koncept, specijalizovanu pedagošku i kulturnu osnovu saglasnu programima i strategijama ministarstava prosvete i kulture Srbije, a opet zabavnu i razbarušenu atmosferu…
Sabor se izdvojio i međunarodnim dometom iz ponude pedesetak srpskih i regionalnih festivala i festivalčića stripa — pre svega kao mesto dodele važnih međunarodnih priznanja, jedinih u regionu specijalizovanih za karikaturiste i humoriste u stripu, ali i ulaskom u zajednicu frankofonih stripskih festivala. (Uz srpski, službeni jezik festivala je ove godine bio i francuski, a sledeće će biti jedan istočni jezik.)
Retko je i da neka stripska manifestacija uspe da okupi ovoliki broj dece, škola i profesionalaca stripa i opšte kulture, od kojih su se mnogi prvi put sad uživo sreli posle karijere od pet, šest, pa i sedam decenija.
Gašin sabor sada polazi na turneju po Srbiji prezentacijama, izložbama i projekcijama filma „Gaša Šeprtlja“, pre svega u Niš na peti Nifest (24–27. maj), zatim u Leskovac na 20. balkansku smotru mladih strip autora (29. jun – 1. jul), pa u Kragujevac na Komikon (6–8. jul), Valjevo, Gornji Milanovac (prva sedmica oktobra)…
Izložba srpskih autora pozvana je da bude izložena u junu u Briselu, prestonici Belgije i Evrounije, sa namerom da naši radovi bude predstavljeni tamošnjim izdavačima, novinarima, istraživačima i kolekcionarima.
Dečji kulturni centar Beograd i USUS najavljuju nove stripske poduhvate: kao nastavak Gašinog sabora biće proglašen međunarodni konkurs za geg–tablu stripa, a decembar 2018. biće ponovo mesec stripa u Beogradu. •
Dodatak: Oni su pravili Gašin sabor[uredi]
Stručni deo Gašinog sabora je sproveo Centar za umetnost stripa u organizaciji Udruženja stripskih umetnika Srbije iz Beograda i Udruženja građana „Svet stripa“ iz Kragujevca, zajedno sa stručnjacima Dečjeg kulturnog centra Beograda.
Predsednik Gašinog sabora je značajno ime srpsko–francuskog stripa Dragan Lazarević (Dragan de Lazare), a u stručnom odboru su i Rade Tovladijac (predsednik USUS), Vladimir Vesović (Škola „Đorđe Lobačev“), Bojan M. Đukić (osnivač „Beogradskog kruga 2“), Lidija Seničar (urednica likovnih programa DKCB i festivala „Radost Evrope“), te osnivač Sabora Zoran Stefanović (upravnik Centra za umetnost stripa, Beograd).
Likovno oblikovanje plakata i drugih materijala uradio je umetnički direktor festivala, student Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Marko Šerer, a kaligrafi na priznanjima su bili Jelena Radojević te još dva studenta FPU Lazar Rakonjac i Petar Stošić. Sama priznanja nose crteže Božidara Milojkovića, Dragana Lazarevića i Siniše Banovića.
Koordinatori za javnost su bili Tamara Lujak i Pavle Zelić, a fotografi Stevan Nešković (DKCB), Branko Botić i T. Lujak (USUS). Vebmaster je bio Nenad Petrović, Mijatovićevu izložbu je tehnički pripremio Nebojša Jovičić, administrativni koordinator je bila Maja Stefanović, a izvršni producent svih izložbi likovni umetnik Goce Balković. Prevodilac na francuski je bio D. Lazarević, na engleski Z. Stefanović. Rukovodilac produkcije DKCB je Dalibor Stojanović.
Partneri festivalu su distributerska kuća „2i film“, Francuski institut u Beogradu, izdavačke kuće „Pčelica“, „Makondo“, „Beli put“, „Sistem komiks“, „Komiko“, „Modesti stripovi“, „Darkvud“, desetak beogradskih škola i nevladine organizacije Srbije i regiona…
Izvor[uredi]
- Удружење стрипских уметника Србије „Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.” , 17. мај 2018. (srpski)
Zvanični sajtovi[uredi]
- Dečji kulturni centar Beograd
- Udruženje stripskih umetnika Srbije
- Gašin sabor - zvanični profil na Fejsbuku
Foto galerije[uredi]
Fotograf: Stevan Nešković (Dečji kulturni centar Beograd),
