Vikivesti intervju: Veliki kanjon Kolorada

Grend Kenjon, već samo ime daje osećaj nečeg neobičnog, velikog i uzbudljivog. Nešto što treba videti, saznati nešto više o njemu, nešto što fascinira svojom moći, grandioznosti i geomorfološkom lepotom. Toj vrsti fascinantne lepote pripada Veliki kanjon Kolorada.

Veliki kanjon Kolorada je najdublji i najveći kanjon na svetu. Nalazi se u severozapadnoj Arizoni. Veći deo kanjona čine stepeničaste stene, nad kojima je nekada proticala reka Kolorado, a koja se danas nalazi na mnogo nižem nivou u kanjonu.

Kanjon je dug 446 kilometara, širok 29 kilometara i dubok preko 1.500 metara. Čine ga stene sa oštrim liticama, mnogo dolina i duboki klanci. Veliko prostranstvo je proglašeno nacionalnim parkom, kojeg poseti oko 4 miliona turista godišnje.

Veliki kanjon je rezultat velike erozije, vulkanskih erupcija, naslaga lave i proticanja reke Kolorado. Nalazi se na nadmorskoj visini između 1.500 i 2.600 metara

I ovoga puta, nastavljajući tradiciju Vikinovosti, za pomoć smo se obratili studentu Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ani Mladenović, da nam da prikaz i osnovne podatke o ovoj prirodnoj lepoti koja se našla u izboru za sedam svetskih čuda. Intervju je ovaj put napravio novinar Vikinovosti Mile Kiš, a za Vikinovosti priredio Laslo Varga

“	Veliki kanjon reke Kolorado (samo da napomenem da je taj kanjon u stvari klisura, jer u geomorfologiji postoji jasna podela između klisure i kanjona. Kako je polovina njegove širine nešto veća od dubine, ovo mora biti klisura. Da je obrnuto, bio bi kanjon)	”
—napomenula je Ana Mladenović odmah na početku ekskluzivnog intrvjua za Vikinovosti

Vikinovosti Snaga vode najbolje se ogleda u njenoj razornoj moći, a jedan od najubedljivijih dokaza je Veliki kanjon reke Kolorado?

Ana M. Da, Veliki kanjon reke Kolorado svakako da predstavlja jedan od impozantnih primera razorne moći reke. Kada pomislite da je reka bukvalno prosekla stenu u dužini od 445 kilometara, i napravila kanjon koji je dubok 1800 metara, to deluje gotovo nestvarno. Međutim, u geomorfologiji, to je sasvim normalna pojava. Veliki kanjon reke Kolorado nastao je udruženim dejstvom erozije u okviru fluvijalnog procesa i unutrašnjih tektonskih sila. Fluvijalni proces je geomorfološki proces koji nastaje dejstvom stalnih linijskih tokova (reka, ali i manjih stalnih tokova). Kao i svaki drugi geomorfološki proces, i fluvijalni proces teži da poništi dejstvo unutrašnjih sila Zemlje. Ta dva procesa u stvari predstavljaju dve antagonističke sile (unutrašnje, endogene sile, teže da izdignu površ Zemlje, dok spoljašnje, egzogene sile, teže da ponište dejstvo endogenih sila time što poravnavaju oblike nastale dejstvom endogenih sila). Endogene i egzogene sile su, takođe, i uzročno-posledično vezane – što je veće izdizanje uslovljeno dejstvom unutrašnjih sila, veća je i erozija geomorfoloških procesa; kada, usled unutrašnjih sila deo Zemljine kore počne da tone, povećava se prinos materijala, odnosno akumulacija geomorfoloških procesa.

Ogromno eroziono dejstvo koje je imala reka Kolorado u stvari je posledica velikog trenda izdizanja terena kojim ova reka teče. Kako se teren izdizao, reka je težila da ga što više poravna. S obzirom na to da linijski tokovi teško mogu promeniti pravac toka u uslovima pojačane erozije, reka je nastavila da se useca po pravcu po kome je i ranije tekla.

Vikinovosti Da bi se napravila rečna dolina dugačka preko 445 kilometara zasigurno je potrebna velika razorna moć, ali i određen vremenski period?

Ana M. Tako je, rečna dolina ovakvih razmera ne može da nastane u kratkom vremenskom periodu. Izdizanje ovog dela terena, koje je bilo uslovljeno tektonskim pokretima, započelo je sa Laramijskom orogenezom, pre oko 75 miliona godina (u toku ove orogeneze stvorene su i Stenovite planine, koje predstavljaju deo velikom masiva Kordiljera). Smatra se da je reka Kolorado nastala pre oko 5.3 miliona godina, ali njena dolina u to vreme nije imala karakter kanjona (kanjon je rečna dolina čija je širina mnogo manja od dubine). Rečnu dolinu ovakvog tipa, Kolorado je počeo formirati pre oko 3 miliona godina, a sadašnju dubinu, kanjon je dostigao pre 1.2 miliona godina.

Vikinovosti Zanimljivo je da se na pojedinim površinskim delovima mogu naći ostaci mora, dok su na samom dnu kanjona vidljivi tragovi nekadašnjih visoravni

Ana M. Ta pojava u geologiji takođe nije čudna. Usled tektonskih pokreta, Zemljina kora može biti izdignuta i više hiljada metara, tako da se nekadašnje morsko dno može naći na vrhu neke planine. Takođe, kada se morsko dno izdiže na površ, ono nije potpuno ravno, već ima neki „reljef“ koji je nastao dejstvom morske vode. Ti oblici nakon izdizanja mogu biti oblikovani dejstvom spoljašnjih sila, pa tako dobiti formu visoravni i slično.

Vikinovosti Sredinom dvadesetog veka gradnjom brane dotok vode u kanjon gotovo da je prekinut, čime je nekadašnja najrazornija reka u trenutku bila osuđena na nestajanje

Ana M. Takvi poduhvati sigurno da predstavljaju velike ekološke katastrofe. Svi smo svesni toga da smo u manjku energije, pa se zbog toga trudimo da je dobijemo iz svih mogućih izvora. Međutim, pitanje je dokle treba ići. Ako je moguće u isto vreme imati i elektranu za proizvodnju energije i očuvane ekološke sisteme, kao pre izgradnje akumulacija, onda treba iskoristiti potencijal vode. Međutim, ove dve stvari obično isključuju jedna drugu. Izgradnjom velike akumulacije vode menja se čitav ekološki sistem uzvodno od brane, ali se menja i ekološki sistem nizvodno od brane, jer je zaustavljen tok reke. Zbog toga izumire veliki broj vrsta biljaka i životinja, koje su živele u tom prostoru, što je jako štetno. Smatram da naš prevashodni cilj treba da bude očuvanje prirodnih lepota i privlačenje turista na taj način, a izvore energije moramo tražiti na mestima gde nećemo zagađivati prirodu.

Vikinovosti Kaži nam nešto o klimi, flori i fauni sa obzirom na veličinu kanjona, da li je nešto izdvaja od okoline?

Ana M. Klima je na prostoru Velikog kanjona Kolorada uslovljena nadmorskom visinom tačke posmatranja (kao i na svim drugim mestima). U opštem slučaju je sušna, sa dva perioda u toku kojih se izluči velika količina padavina – tokom zime, i u periodu pred početak jeseni. Klimatski uslovi slični su kao u pustinjama Arizone. Prosečna temperatura u toku leta dostiže 40 stepeni, dok zimi pada i do minus 20 stepeni.

S obzirom na klimatske uslove u Velikom kanjonu, tamo žive samo najotpornije vrste biljaka i životinja, koje preživljavaju samo u pustinjskim predelima. U ovom predelu živi oko 170 vrsta gljiva, 65 vrsta mahovina i oko 190 vrsta lišajeva. Od ovog broja, 63 biljke dobile su status zaštićenih biljaka u Odeljku za ribe i divlji svet Sjedinjenih Američkih Država. Od životinja su na prostoru Velikog kanjona reke Kolorado zabeležene 34 vrste sisara.

Vikinovosti Veliki kanjon svake godine privlači nekoliko miliona turista?

Ana M. Da, gotovo je nezamislivo svakome ko se nađe u tom delu SAD-a da ne poseti jedan ovakav prirodni fenomen. Ljudi žele da vide najveći kanjon na svetu, uklještene meandre koje reka Kolorado gradi u svom kanjonu, njenu žuto-braon boju u toku obilnijih padavina, koja potiče od rastvorenih oksida gvožđa, stepeničast izgled kanjona, koji je posledica toga što su, u toku nastanka slojeva stena, taloženi naizmenično paketi mekših i čvršćih stena. U svrhu što boljeg doživljaja prilikom posete Velikog kanjona, sagrađen je stakleni most koji jednim delom ide preko kanjona, čime se može upotpuniti utisak o jednom od najlepših kanjona na svetu.

Vikinovosti Zahvalili smo se Ani Mladenović na ustupljenom vremenu i na ovako iscrpnim podacima. Zanimljivosti iz članka i dosta podataka koji nisu imali prostora da uđu u članak će nadamo se probuditi vašu radoznalost i možda vas odvesti jednog dana na vidikovce kanjona da se i sami uverite u lepote jednog od prirodnih čuda današnjice.