Викивести интервју:Павле Ћосић
Павле Ћосић – лингвиста, писац, Илегални посластичар...
Оставите Правопис по страни. Неупотребљив је!
Викивести
Ко је заправо Павле Ћосић? Неки вас знају као лингвисту, други као писца, трећи као Илегалног посластичара, затим блогера... Како бисте самог себе представили?
Павле Ћосић
Ја сам пре свега лингвиста и по образовању и по интересовању, али и по највећем опсегу делатности. Писац сам од пре три године откако сам објавио роман Лепосава који је настао као плод мојих блогерских активности. Што се тиче Илегалних посластичара, то је трећи елемент мог интересовања — назовимо то неким уметничарењем.
ВВ
Онда ћемо најпре разговарати са Павлом Ћосићем лингвистом. Прошле године сте са сарадницима објавили Речник синонима. Шта нам можете рећи о том издању?
ПЋ
То је један мегаломански подухват којег сам се латио још почетком деведесетих година. Идеја је да такав речник помогне свима онима који пишу, преводе, лекторишу или само желе да се боље обавесте о значењу неке речи. На пример, свој нови роман пишем уз помоћ тог речника и он ће због тога бити стилски бољи, лексички садржајнији и имаће неке неочекиване језичке обрте, а тога у мом претходном роману нема.
Скупштина града уложила је део новца у тај пројекат, а огромну захвалност дугујем и пренумерантима без којих овај речник не би могао да угледа светлост дана. Много су ми помогли и академик Иван Клајн и професор Данко Шипка који су својим рецензијама за Конкурс за капитална дела несумњиво много допринели да добијемо новац.
| „ | Морамо узети у обзир да је језик жив организам, да свакодневно настају нове речи и да сваки речник врло брзо застарева. Захваљујући интернету, напокон су створене могућности за речник који ће увек бити актуелан. | ” |
ВВ
Како је текао рад на речнику?
ПЋ
Рад на речнику је био у неким моментима толико узбудљив да се граничио са криминалистичким романима, али било је ту и доста елемената комедије. Било како било, речник је изашао, врло сам срећан због тога и никад нећу заборавити последње две године рада на њему. Напокон, то ће занимати ваше читаоце, овај речник биће ускоро доступан на интернету и то баш као Викиречник и свако ће моћи да даје своје примедбе, сугестије, додаје нове речи и слично, јер, не само да се поткрало доста грешака и пропуста, него морамо узети у обзир да је језик жив организам, да свакодневно настају нове речи и да сваки речник врло брзо застарева. Захваљујући интернету, напокон су створене могућности за речник који ће увек бити актуелан.
ВВ
Рецензију су вам писали професори Иван Клајн и Данко Шипка. Какво је њихово мишљење о овом делу након што је изашло из штампе?'
ПЋ
Професор Клајн је написао приказ речника у НИН-у чим је изашао. Рецензија је врло позитивна, али указује на пропусте које и сам спомињем. Данко (с којим сам иначе радио на многим његовим речницима и имамо доста искуства у заједничком раду), требало је да буде један од сарадника на самом речнику, али смо од те идеје одустали јер се он није слагао с концепцијом какву сам ја поставио. Он је сматрао да иза сваке наведене речи треба да стоји објашњење шта она значи, како би могли да је користе и странци (што је и нормално јер он предаје српски на универзитету у Финиксу у Аризони), али ја сам сматрао да би то превише оптеретило речник, да би нам требало још три године више да га завршимо и да би опет био пун празнина и недоследности.
ВВ
Какво је по вашем мишљењу стање у српском језику данас? На нови Правопис чека се већ годинама, и још увек је неизвесно када ће се он појавити.
ПЋ
Управо тако. Недавно сам о томе разговарао с професором Клајном који је ту најкомпетентнији и налази се на челу комисије која би требало да верификује нови правопис и он ми је потврдио да се још не види крај тој агонији званој Правопис.
Наш језик највише пати управо због језиво застарелог и практично неупотребљивог правописа који једва да је имало мењан од 1962. године. То је скоро пола века! Као што рекох, језик је жив организам и тако стар правопис заправо је бескористан. Боље да га ни нема. I ми кад сад овако разговарамо, морамо да правимо многе прекршаје у односу на тај још увек актуелни правопис јер би у супротном ова конверзација мало подсећала на лоше написан сценарио. Ипак, добра је вест да професор Милан Шипка припрема Правописни речник који је већ у претплати. Верујем да ће тај речник умногоме разрешити, ако не све, онда бар бројне дилеме које постају толико неподношљиве да због њих већ долази до свађа и препирки које често прерастају и у физичке обрачуне. Присуствовао сам једној таквој расправи управо на Википедији. Невоља је у томе што сви који учествују у таквим расправама могу да се позову на нешто и да испадне да су у праву иако тврде супротно од онога који такође врло лако може доказати да је у праву.
У сваком случају, мој савет је да се актуелног Правописа не треба држати као пијан плота, али и да свако треба да има неку врсту аутоцензуре и да овакво стање, за које су највише криви филолози, не злоупотребљава превише и не нормира српски језик како му се ћефне јер то ствара само још већу збрку.
ВВ
Шта мислите о Википедији на српском језику?
ПЋ
Врло је често користим, много радије него енглеску. Можда због неке врсте интернет-патриотизма. Гледам и сам да допринесем да буде боља кад год могу. Наравно, то је пројекат за који ће се још бар неколико година говорити да је у повојима, али је већ сад скоро невероватно колико тамо података може да се нађе. Све похвале онима који на њој раде.
Моје замерке на нашу Википедију су то што има превише пресликаних чланака са хрватске које се нико није потрудио квалитетно да сербизира. Ја сам један од оних који кад чита неки такав чланак, одмах кликне на уреди и онда га сређујем тако да буде потпуно у духу српског језика. Друга моја замерка су лоше преведени чланци са енглеске Википедије (такве исто сређујем док их читам).
 | Википедија на српском језику је пројекат за који ће се још бар неколико година говорити да је у повојима, али је већ сад скоро невероватно колико тамо података може да се нађе.
|
|
Трећа је исто језичке природе, а то је да су неки оригинални чланци толико неписмени да их у научне сврхе користим с једним лингвистичким друштвом како бисмо направили базу најчешћих граматичких, правописних, синтаксичких и морфолошких грешака које се јављају код људи такозване потпуно оформљене писмености, значи код оних који су завршили средњу школу. За то је крив школски систем, нема сумње, и ми то радимо управо да бисмо од првог разреда основне школе кренули у такву врсту описмењавања да до краја основне школе сви буду способни исправно да се изражавају писменим путем. Са оваквим школским системом то могу само изузетно пажљиви и талентовани ученици који знања стичу изван школе. Наравно, није нам Википедија једини извор. Драгоцени извор су још блогови, коментари на блоговима, али можда понајвише коментари на вести у интернет медијима. Ето, испаде да су све моје примедбе на Википедију језичке, али није баш тако. Мислим да је неким чланцима који су завредели више пажње придато премало. Тада морам да одем на енглеску или неку другу Википедију, што, као што рекох, нерадо чиним.
ВВ
На Википедији су правописне расправе веома честе, јер уређивачи често не могу да се сложе око многих правописних проблема. Имате ли идеју шта би се могло учинити да се правописне несугласице некако реше?
ПЋ
Имам један врло једноставан предлог по том питању. Док не буде донесен нови правопис, о правописним питањима једноставно не расправљати. Као што рекох, на Википедији ионако има толико невероватних граматичких грешака, синтаксички потпуно неприхватљивих реченица, повремено чак толико неразумљивих конструкција које се не могу ни лекторисати, да је правописно чистунство у таквој ситуацији просто смешно. Кад изађе нови правопис, биће врло лако исправити ствари које нису у складу с њим. Засад, нека се Википедија развија што може брже и шире. Оставите правопис по страни. Неупотребљив је!
ВВ
Споменули сте да је добро што ће ускоро изаћи правописни речник Милана Шипке. Да ли би у том случају они који се баве писањем, требало да се служе правописним речницима пре него актуелним правописом?
ПЋ
На ово питање не могу да одговорим из простог разлога што тај Правописни речник још није изашао и нисам га видео. Ипак, с обзиром на то да ће морати да прође комисију и да се ради о ауторитету као што је Милан Шипка, онако унапред, сложио бих се, ако се већ поведе нека расправа, боље веровати њему него том инкриминисаном Правопису. Међутим, у свему томе постоји један проблем који је практично нерешив. Пре овог Шипкиног Правописног речника који тек треба да угледа светлост дана, имали смо изузетно популаран Клајнов Речник језичких недоумица који је доживео милијарду издања. Упркос популарности који је тај Речник стекао и упркос неприкосновеном ауторитету Ивана Клајна, ми и даље у целом друштву имамо огроман број људи који тај Речник не признају. Примера ради, Клајн, као и сви лингвисти са целог бившег српскохрватског подручја тврде да се придев задњи може користити у значењу последњи. Тако пише и код Клајна и у свим језичким и правописним приручницима, па и у сваком речнику, али највећи језички пуристи (који углавном нису ни лингвисти ни филолози него најчешће математичари, архитекте и правници), стајаће на невероватно задртим позицијама да је то погрешно. Ако погледамо само тај пример, уверићемо се да ни нови Правопис ни било који Правописни приручник неће нимало помоћи да лажни језички чистунци, који страшно коче развој језика, буду ућуткани. Тако је било кроз целу историју нашег језика, а као најбољи пример узмимо борбу Вука Караџића са славеносербским квазифилолозима. Иако је Вук тај рат добио (да се разумемо, у школи се учи да је то био рат, није то мој термин), ми и даље имамо велики број следбеника који су тај рат изгубили и још увек га доживљавају као битку, а рат ће добити враћањем на потпуно неразумљив језик који се у писаним споменицима користио пре Вука. А разлози опет нису језичке природе, него углавном политичке, па и религијске.
ВВ
А сада да чујемо нешто о Павлу Ћосићу писцу. Пре две године изашао је ваш први роман – Лепосава. Пре тога бавили сте се само лингвистичким радом. Ваша претходна књига је била Српски за странце. Како сте одлучили да напишете роман?
ПЋ
На идеју за Речник синонима сам управо дошао пишући, тако да није баш сасвим истина да сам писац постао тек од Лепосаве. Писао сам и објављивао кратке приче у нашим књижевним часописима. Роман је настао од једне блогерске приче и практично се написао сам од себе. Постао је хит, ушао је у избор за НИН-ову награду, спрема се треће издање и, иако сам прво мислио да више нећу писати, бар не романе, притисак читалаца је учинио да једну нову занимљиву идеју преточим у роман на којем тренутно радим, али са знатно мање полета него што је то било у случају Лепосаве.
ВВ
Да ли вам се више допада писање романа или бављење научним радом?
ПЋ
Пропустили сте да ме питате и за оно моје треће интересовање, али свеједно. Волим све три ствари и мислим да би ми живот био много досадан кад се не бих бавио свим трима. Поврх тога, бавим се још неким стварима. Рецимо, волим да кувам... Интересантно је да ме све те ствари које ме занимају циклично обузимају. Најгоре је кад ми се деси да морам да радим једно због неког рока или слично, а ради ми се нешто друго. Ипак, издржљиво је и не жалим се.
ВВ
Шта тренутно пишете?
ПЋ
Роман о Хрвату, студенту енглеског и немачког, који долази у Београд да испита расположење међу младим Србима како би његова туристичка агенција саставила атрактивну и адекватну туристичку кампању за хрватско приморје. Ради се о политичкој сатири која, као и Лепосава, има пре свега за циљ да насмеје и забави читаоца, а затим и да му отвори очи око неких ствари. Жеља ми је да се ова књига подједнако добро продаје и у Србији и у Хрватској.
 Електронска патка Није ми била намера да компромитујем Дивца, него да проверим колико времена треба да прође да би људи то прогутали. Прошло је врло мало времена зато што је у року од две недеље изашло у Гласу јавности, а по аутоматизму и у другим дневним новинама, а да нико то није проверавао. Извор: НИН |
ВВ
Познати сте и по такозваним „електронским паткама“. (види антрфиле) Како сте тиме почели да се бавите?
ПЋ
Припишимо то мојој склоности за диверзијом. Диверзија је моје омиљено оружје у том мом трећем по реду интересовању — уметности, а ту спада на неки начин и писање. I оно што пишем садржи елементе диверзије. Многи критичари су тачно приметили да је Лепосава изузетно субрерзиван роман. Та склоност ме понекад одведе у неке мало мутне воде, али ја се трудим да испливам из њих и да се брчкам у чистом плићаку.
| „ | Искуство нам говори да што је притисак Државе јачи, да тим лакше испливавају добри, педантни и објективни новинари. Мислим да ће овај пут тај баласт тачног медијског информисања понети управо интернет. | ” |
ВВ
Шта мислите о стању у медијима данас?
ПЋ
Мислим да су нешто бољи него што се прича, да су нешто гори него што су били до пре само годину дана, али ће сад бити много гори откако је уведен овај драконски Закон о информисању који је толико рестриктиван да просто нисам могао да верујем кад сам читао његове ставке. Мислио сам да су та времена за нама. Ипак, искуство нам говори да што је притисак Државе јачи, да тим лакше испливавају добри, педантни и објективни новинари. Мислим да ће овај пут тај баласт тачног медијског информисања понети управо интернет. Људи на власти су много неразумни ако мисле да је интернет небитан. Данас сваки клинац може да отвори свој блог и информише нас боље од Политике, Б92 или РТС-а.
ВВ
Познати сте и као члан Илегалних посластичара? Шта можете да нам кажете о томе?
ПЋ
Уметност, нарочито савремена, ме одувек привлачила, а кроз ову групу ми се пружила прилика да од конзумента постанем и произвођач уметности. Ипак, упркос приличном успеху ове трупе од самог њеног настанка и добром каналисању идеја и размишљања, ја сам ту трупу напустио још децембра прошле године. Једноставно, осетио сам да ме рад у групи с тако јаким индивидуама више спутава него што ми пружа, тако да, наставићу тиме да се бавим или самостално или кроз новоформирану трупу Хрватски правопис.
ВВ
За лингвисте се обично мисли да су озбиљни људи који све, а нарочито језик, схватају смртно озбиљно. Да ли је то истина, и да ли се ви намерно трудите да разбијате такве стереотипе?
ПЋ
Морам признати да сам и ја такву слику о лингвистима имао кад сам уписивао факултет. Опет захваљујући интернету, упознао сам многе лингвисте који ову област схватају као и ја, као науку која треба да нас учини срећнијим и бољим људима, јер језик је оно што нас прилично одређује, можда више од свега. Не мислим притом (ево једног одступања од актуелног правописа) на неки конкретан језик него на језик као средство комуникације. То се види и по најновијим лингвистичким проучавањима и стремљењима. Лингвистика у неком смислу представља савремену замену за филозофију, психологију и социологију, науке које су се у једном моменту прилично заглавиле и као да су стале. Тек се траже неки лингвистички одговори како би оне могле да иду напред. Данас је лингвистика све популарнија и популарнија и уписују је управо људи који се истовремено занимају за широк спектар друштвених наука и уметност.
Напомене[уреди]
Извор[уреди]
- Интервју је вођен интернет-преписком. Разговор водио Лосхми.
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |