Писао сам Тадићу и Вељи и Томи, сад су избори па да ми помогну

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


3. јануар 2008.
Алексинац/ Србија Викивести, на основу добијеног одобрења, преносе у целости репортажу о бескућнику Марку Тошковићу коју је написао др Душан Остојић. Репортажа је направљена 23. децембра 2007. године.


Многи грађани ће Нову годину дочекати на неком од градских тргова широм Србије. Уз звуке добре музике и још бољег слављеничког расположења многима ће дочек Нове 2008. године бити један од најлепших. Хладноћа, снег и ветар ће те вечери бити мање приметан проблем. Бескућници или скитнице како сами себе називају не мисле тако.

Викицитати „Само да и ова зима буде блага као прошла, иначе нећу моћи да издржим у овом аутомобилу. Хладно је и дува са свих страна - казе Марко Тошковић, најпознатији бескућник у Алексинцу.“
({{{2}}})

Марко већ 4 године живи у напуштеном аутомобилу поред градског СУП-а у Алексинцу.


Викицитати „Нисам имао где. Живот у алексиначком дому за децу без родитеља је био неподношљив. Тукли су ме старији домци, управници истеривали и слали у психијатријске болнице од Топонице до Ковина преко Лазе Лазаревић. Лекари су говорили да сам нормалан али васпитно запустен. Ја сам од васпитача тражио да ме науче да нешто радим, да будем способан за самосталан живот али…“
({{{2}}})

Напунио је 18 година, новембра ове године. Тог дана за државне органе Србије Марко је постао збринут случај. "Одгојили" су га до 68кг тежине и 178 цм висине. Платили су му таксу за личну карту у којој пише адреса становања Шуматовачка 17 и препустили га Божијој вољи.

Иако годинама нико не брине о њему он покушава да преживи.

Викицитати „Жицкам за храну, цигарете. Алексинчани знају да сам поштен, не крадем, па ми дају старе ствари да се обучем. Најгоре ми је кад је зима јер немам где да се окупам а волим да будем цист иако сам скитница.“
({{{2}}})

Разговор настављамо у једном од градских кафића где је Марко маскота. Сви га познају. Да није добрих људи ни сам не зна како бих преживео.

Лета проводи у Београду а зиме у Алексинцу.

Спаваћа соба у којој ће Марко Тошковић презимити
Викицитати

„Много сам захвалан Тета Нини Вагнер, мајци Катарине Ребраче [супруга Жељко Ребрача, прим. Викивести] и Саши Илићу, фудбалеру Партизана. Пре пар година сам у току једног лета два пута могао да умрем. Док сам просио у Кнез Михаиловој ухватила ме сунчаница, пао сам у несвест. Тета Нина ме је нашла и одвела у болницу. После ме је недељу дана свакодневно обилазила.

Други пут сам заспао испод једног аутомобиле поред Партизановог стадиона. Био сам гладан, уморан и поспан па сам побего од сунца под аутомобил. Сећам се само да ме је неко пробудио и одвезао у прихватилисте. Из разговора са запосленима у прихватилишту сам сазнао да је то био Саша Илић. Много сам им захвалан.“
({{{2}}})

Марко се нада да це једног дана стати на ноге и да ће имати прилику да им се одужи.

Разговор завршавамо након краће шетње градом. Марко нас води до једне напуштене куће поред мале депоније у самом центру града. Планира да презими у тој кући. Полако је сређује. Засад има само кревет.

Викицитати „Писао сам Тадићу и Вељи и Томи. Сад су избори па да ми помогну. Да ми купе једну пећ на дрва. Жив се смрзавам сваке ноци. Спавам у јакни. Покријем се са 3 ћебета али џабе, заледим се од хладноће. Чим добијем пећ све ће да ми буде лакше. Могу да скувам неко јело, да оперем, ствари да осушим. До тад ћу и даље бити обична скитница.“
({{{2}}})

Апел аутора текста[уреди]

Викицитати

„Колико је само таквих прича у Србији? Долазе дани празника, сетимо се и помогнимо бар једног бескућника на свој начин.

Надајмо се да це и "држава" учинити свој део обавеза према свој деци без родитеља, да ће их описменити и бар мало оспособити за живот на слободи.

Аутор текста, др Душан Остојић, уједно је дао могућност суграђанима да га контактирају.

Ја сам лекар по професији а новинарство је моја велика љубав и данас. Посматрао сам једну прицу из свог окрузења и написао сам овај текст.

Уколико Вам буде занимљив била би ми изузетна цаст да га објавите.

Стојим Вам на располагању за сваку додатну информацију.

Срдацан поздрав са зељом да Вам Новогодисњи и Бозицни празници буду испуњени радосцу.
({{{2}}})

Његови подаци, јавно објављени на месту где је вест изворно и објављена су:

  • др Душан Остојић
  • телефон: +381 64 1156856
  • електронска адреса: стоматолог77@гмаил.цом

Реакције[уреди]

У случају да имате нове вести о оваквом и сличним случајевима, оставите коментар на страни за разговор ове вести.

Извор[уреди]

Одобрење[уреди]

ОТРС Wикимедиа.свг Дозвола за коришћење овог дела је архивирана у Викимедијином ОТРС систему; њој могу приступити корисници с ОТРС налогом. У случају да желите да потврдите дозволу, контактирајте неког с ОТРС налогом.