Грађанска иницијатива рекла "не" ГМО храни у Србији!

Извор: Викиновости

4. децембар 2013.
Београд/ Србија (ПР објаве) - Грађанска иницијатива Србија без ГМО, у сарадњи са више од 20 еколошких удружења које се се залажу за десетогодишњи мораторијум на гајење, промет и транспорт ГМО и хране која их садржи, организовала је мирни протест "Заједно за Србију без ГМО", у среду, 04. децембра, на платоу испред зграде Председника Републике Србије.

"Здрава Србија" је окупила велики број представника српских градова и општина, које су се прогласиле подручјима без ГМО и противе се усвајању закона који би легализовао промет ГМО у нашој земљи.

Више од 80% грађана из преко 90 општина и градова Србије чије су скупштине усвојиле Декларацију против ГМО послало је Председнику Републике, Влади и народним посланицима јасну поруку: "Не желимо ГМО на нашој територији! Не желимо експанзију болести, сиромаштво, деградацију. Желимо економски и пољопривредни процват, а не зависност; желимо здраву и паметну Србију!"

Постоје основани научни докази да ГМО храна директни изазива болести попут: тумора, стерилитета, оштећења на мозгу и унутрашњим органима. Водећи светски медицински часопис ЈАМА упозорава на могуће ризике ГМО лекова.

Када је пољопривреда у Аргентини почела да прелази на ГМ усеве, проценат становништва испод границе сиромаштва био је 15%. Након што је биотехнолошка транзиција пољопривреде завршена, проценат грађана испод линије сиромаштва се повећао се на 47%.

„Сетимо се само болести лудих крава, пестицида, адитива, вештачких боја, арома или хормона раста, за које су нам несавесни научници и маркетиншки пропагатори мултинационалних компанија говорили да су здравствено безбедни, а погледајте колико је тих производа у последњих 40 година искључено из процеса коришћења! Чак, знатно више у ЕУ, него код нас. При том, све време чинимо уступке који урушавају домаћу пољопривреду, а још смо далеко од пуноправног чланства у Европској унији.“ изјавио је проф. Миладин Шеварлић, са Пољопривредног факултета у Београду.

Протест су јавно подржале и многе познате личности, попут: Бранислава Лечића, Београдски синдикат, Елене Караман Карић, Биљане Цинцаревић, Слободе Мићаловић Ћетковић, Јелене Томашевић, Вање Булића, Весне да Винча, Бате Караџића, Калине Ковачевић, еминентни професори са универзитета у Србији, као и преко 2 хиљаде грађана.

Извор[уреди]